Протоиндијско писмо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознака: враћена измена
Ред 12:
== Први трагови писма ==
 
Трагове писма налазимо на бројним рељефним подлогама у које су урезивани натписи, међутим, до дан данас се не зна о ком писму је реч. Најинтересантнији су откривени исписани предмети у облику печатњака. Прављени су од печене глине, од [[Мајолика|мајолике]], али и од слонове кости. Досад је пронађено око 2500 ових печатњака – највише четвоространих, у облику квадрата, али и у другим облицима. Вероватно су ношени и око врата као амајлије или амблеми, јер су на себи имали рупицу кроз коју се провлачила врпца. У Харапи су пронађени и печатњаци округлог и елипсоидног облика те у облицима примитивно израђених животиња. Није у потпуности познато која им је била сврха. По неким мишљењима натписи на печатњацима означавали су различите друштвене групе, налик кастама које налазимо у брахманистичкој Индији. Други су мишљења како су печатњаци служили при трговини. Индска долинска цивилизација имала је врло развијену трговину. Причвршћени уз робну пошиљку печати су можда означавали власника, порекло, дестинацију и састав пошиљке, те као својеврсни товарни лист олакшавали трговину између удаљених подручја.<ref>{{cite book |last1=Фуруновић |first1=Драгутин |title=Енциклопедија штампарства. 3, Ш-Њ |access-date=14. 4. 2021}}</ref>
 
== Протоиндијско писмо и његово дешифровање ==
Ред 18:
Било је неколико покушаја дешифровања овог писма од стране разних научника, али је то успело тек чешком оријенталисти, професору [[Бедрих Хрозни|Беджиху Хрозни]] (Bedrich Hrozny). Ово писмо названо је протоиндијско. Покушај професора Хрозног, кога је [[Сорбона|париска Сорбона]] 1945. изабрала за свог почасног доктора у знак признања за постигнуте научне резултате, да реши загонетку протоиндијског писма није коначна реч науке, јер има доста научника који његову теорију негирају и одбацују.  Наиме, он је пошао од хипотезе да је тај непознати народ, коме не знамо ни име, ни језик, ни писмо, ни одакле је дошао, морао бити у блиској културној вези са [[Хетити|Хетитима]], односно са њиховим [[Хијероглифи|хијероглифским]] писмом. Хетити су народ из источног дела Мале Азије, који су око 2000. године пре н.е. два пута стварали моћну државу коју су, као и народ Мохенџо Даро, уништили други народи, тачније [[Асирци]] око 1200. године пне. Хетитски језик и писмо откривени су 1907. године захваљујући археолошким испитивањима у Малој Азији, западно од Анкаре, на бројним глиненим плочицама. Они су се истовремено служили [[Клинасто писмо|клинастим]] и сликовним писмом. Дешифровање хетитског клинастог писма задало је много муке палеографима, али је и њега најзад дешифровао управо Беджих Хрозни. Сматра се да хетитски језик припада породици [[Индоевропски језик|индоевропских језика]].<ref>{{cite book |title=Мала енциклопедија Просвета : општа енциклопедија. 3, По-Ш |publisher=Београд : Просвета, 1990 |isbn=86-07-00498-0 |access-date=14. 4. 2021}}</ref>
 
У протоиндијском писму, Хрозни је нашао 110 знакова. Од тих 110 знакова, он 86 сматра за „симболе само за 6 знакова“, а од ових 45 као симболе за гласове ша, ши, ше, ш. Установио је да се пише здесна налево. Успео је да прочита три текста: Печат великог дома, Печат храма и Печат Натајев. Он је закључио, такође, да је то писмо било сликовно, да је читање знакова монофоно, што значи да се сваки знак може читати само на један начин. На једном печатњаку спомињу се имена богова Икуеа, Натаја, Јаја, али и богиња Униш, Сакаш, Јајаш и др.<ref>{{cite book |last1=Фуруновић |first1=Драгутин |title=Енциклопедија штампарства. 3, Ш-Њ |access-date=14. 4. 2021}}</ref>
 
Велики проблем у дешифрирању индског писма краткоћа је натписа. Натписи у просеку имају мање од четири знака по реду, а најдужи има само двадесет шест знакова раздељених дуж трију страна призме од теракоте. Иако се претпоставља постојање књижевности и религиозних епова, ништа нам се од тога није сачувало. Разлог је томе можда кориштење недовољно квалитетник материјала попут коре дрвећа и палминог лишћа, материјала који се тада традиционално користио у  Индији. На то упућује и проналазак посуда за мастило у Мохенџо Дару. Постоји нада да ће даља ископавања на локалитетима индске долинске цивилизације открити предмете с дужим натписима, можда чак и књиге глинених плочица какве познајемо из старог [[Сумер|Сумера]].
Ред 24:
Дешифрирање писма Индске долинске цивилизације у модерној Индији попримило је и политичку димензију. Хинду-националистички историчари датирали су индско писмо у средину четвртог века пр. н. е. и учинили га тако најстаријим читљивим писмом на свету, старијим од месопотамског клинастог писма и египатских хијероглифа. Натписи индског писма могли су се читати на [[Ведска цивилизација|ведском]] [[Санскрт (језик)|санскриту]]. То је покушај промицања древности, надмоћи и независности хиндуизма о страном утицају. Иако су такве тврдње одлучно одбачене од стране стручњака, идеја да је језик цивилизације у долини Инда санскрит или индоаријски и даље ужива широку подршку. Данас је најприхваћенија хипотеза коју је изнио фински индолог Аско Парпола о дравидском пореклу индског језика иако ни она није у потпуности доказана. Неки аутори сматрају да индско писма не означава језик већ својеврсни систем религиозно-политичких ознака. Огромну територију коју је обухватала Индска долинска цивилизација настањивали су људи који су говорили разним језицима. У таквом огромном вишејезичном друштву, једноставни систем религиозно-политичких ознака могао је играти већу улогу у културној кохезији друштва од било којег писма заснованог на језику.
 
С крајем Индске долинске цивилизације нестало је и индско писмо. Аријевци су доласком на власт своје свете химне преносили усмено вековима се опирући писаној речи.<ref>{{cite web |last1=Шимић |first1=Марио |title=Књиге и књижнице у старој и средњовековној Индији |url=http://darhiv.ffzg.unizg.hr/id/eprint/5787/1/Diplomski%20rad-Knjige%20i%20knji%C5%BEnice%20u%20staroj%20i%20srednjovjekovnoj%20Indiji.pdf |website=Свеучилиште у Загребу Филолошки факултет |access-date=14. 4. 2021}}</ref>
 
== Референце ==