Vulkanska kupola — разлика између измена

Lavne kupole rastu [[Endogen|endogenim]] ili [[exogeny|egzogenim]] uvećavanjem kupole. Prvo podrazumeva proširenje vulkanske kupole zbog priliva magme u unutrašnjost kupole, a drugo se odnosi na diskretne režnjeve lave na površini kupole.<ref name=eov /> Visoka viskoznost lave sprečava je da teče daleko od oduška iz koga izlazi, stvarajući kupolasti oblik lepljive lave, koji se polako hladi na mestu. [[Lava spine|Vrhovi]] i [[Lava|tokovi lave]] su uobičajeni ekstruzivni proizvodi lavnih kupola.<ref name=":0" /> Kupole mogu dostići visine od nekoliko stotina metara i mogu polako i postojano rasti mesecima (npr. vulkan [[Mount Unzen|Unzen]]), godinama (npr. vulkan [[Soufrière Hills|Sufrier Hils]]) ili čak vekovima (npr. vulkan [[Merapi]]). Bokove ovih struktura čine nestabilni kameni ostaci. Zbog povremenog porasta [[pressure|pritiska]] gasa, eruptivne kupole često mogu doživeti epizode [[explosiveЕксплозивна eruptionерупција|eksplozivne erupcije]] tokom vremena. Ako se deo lavne kupole uruši i izloži magmu pod pritiskom, mogu se stvoriti [[Пирокластични ток|piroklastični tokovi]].<ref>{{Citation|last1=Parfitt|first1=E.A. |last2=Wilson|first2=L |year=2008 |title= Fundamentals of Physical Volcanology|location=Massachusetts, USA|publisher=Blackwell Publishing|page=256}}</ref> Ostale opasnosti povezane sa lavnim kupolama su uništavanje imovine [[Lava|tokom lave]], [[forest fire|šumski požari]] i [[lahar]]i izazvani ponovnom mobilizacijom rastresitog pepela i ostataka. Kupole od lave jedna su od glavnih strukturnih karakteristika mnogih [[Стратовулкан|stratovulkana]] širom sveta. Lavne kupole su sklone neobično opasnim eksplozijama, jer mogu sadržavati lavu bogatu [[Силицијум-диоксид|silikom]].