Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 323:
Од [[1817]]. Београд је био престоница [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] (сем у периоду од [[1818]]—[[1841]], када је [[Крагујевац]] био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез [[Михаило Обреновић]]. Кад је Србија стекла потпуну независност [[1878]]. и постала [[Краљевина Србија]], Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.<ref name="bglib" /><ref name="20c">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1257 |title=Град Београд — Историја (Престоница Србије и Југославије) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је [[1900]]. имао само 69.100 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |title=Статистике — Југославија |publisher=Library.uu.nl |date=|accessdate=20. 9. 2011. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060502141604/http://www.library.uu.nl/wesp/populstat/Europe/yugoslft.htm |archivedate=2. 5. 2006 |url-status=dead}}</ref> Убрзо, [[1905]]. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1914]]. и до 100.000, не рачунајући [[Земун]] који је тада припадао [[Аустроугарска|Аустроугарској]].<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02407a.htm Католичка енциклопедија — Београд и Смедерево] {{en}}</ref>
 
Након Првог светског рата и, окупације аустроугарских и [[Немачка|немачких]] трупа и рушења значајних делова града,<ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/oziljci-od-bombardovanja-na-arhitekturi-beograda/|title=Ožiljci od bombardovanja na arhitekturi Beograda|date=2021-04-14|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2021-04-15}}</ref> Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао [[Калмички будистички храм у Београду|први будистички храм у Европи]].<ref>Arash Bormanshinov: "Prvi budstički hram u Evropi"; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gradnja.rs/drugi-budisticki-hram-u-evropi-nalazio-se-u-beogradu/|title=Drugi budistički hram u Evropi nalazio se u Beogradu|date=2020-12-16|website=Gradnja|language=sr-RS|access-date=2020-12-19}}</ref> Током двадесетих и тридесетих година [[20. век]]а, број становника се попео на 239.000 до [[1931]]. заједно са западним предграђем Земуном, које је раније било у Аустроугарској. До [[1940]]. број становника је био око 320.000. Прираштај становништва између [[1921]]. и [[1948]]. је износио приближно 4,08% годишње.<ref name="stan">[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2001/0350-03730101087P.pdf Индустрија и урбани развој Београда — Драган Петровић (Индустрија, 2001; књ. 21, бр. 1—4. стр. 87—94)]. Приступљено 7. 5. 2013.</ref>
 
=== Други светски рат ===