Намаз (ислам) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
* јација
 
Намаз је стуб ислама, најбоље дело и строга обавеза, коју верник мора извршити. Ко остави намаз, оставио је ислам. [[Намаз]] је други стуб вере. Постоје две врсте молитве. Прва је лична молитва, невезана за било каква правила или ритуале. Друга, салат, је ритуална молитва која се састоји из одређених покрета и речи. Намаз се у хадису помиње као суштински чин покоравања Богу, и основни доказ припадности исламу. Кључни значај који се у исламу придаје молитви потиче од схватања да извођење салата приморава људско тело да реагује на стварност која је претходно у [[шехадет|шехадету]]у била потврђења срцем и језиком.
 
Према предаји, пет дневних молитви води порекло од самог почетка ислама. Оно се повезује уз Мухамедов улазак у рај ([[џенет]]). Када је Мухамед узнесен на небо, Бог наложи верницима 50 молитви (намаза) дневно; Мухамед одлази од Бога са том обавезом; на повратку среће Мојсија ([[Муса]]), који га пита шта је Бог наложио његовој заједници. Када је чуо наредбу рекао је: „Врати се своме Господару, јер заједница није у стању то извршавати“ и тада је Бог смањио број молитви на 25, па пошто је и то било много, дошло је до смањења на свега 5 молитви дневно, који вреде као 50.{{чињеница| date = 11. 2009.}}
 
Пре приступања молитви, верник мора да обави обред очишћења ([[абдест]]) у виду малог ритуалног прања, или купања. Одело мора одговарати правним прописима тј. мора „покривати интимне делове“. То значи да мушкарци морају бити покривени од пупка до колена, а слободне жене по читавом телу осим лица и руку. Молитва се не мора нужно обављати у џамији, већ може и у кући или било којем другом месту. Важно је да верник буде окренут према [[кибла (ислам)|кибли]] ([[Каба]]) и на чистом месту. Верници се поређају у редове, и води се рачуна да ти редови буду густи и правилни. Посебно се цени први ред, а такође се препоручују места надесно од [[имам]]а. Ово се односи само на мушкарце, док је за жене најбољи задњи ред. Телесна кретања која муслиман чини при молитви следе модел исказивања страхопоштовања и покорности Богу. Верник подиже руке до висине ушију, уз почетни [[текбир]], којим започиње молитва. Такбир се изводи тако што муслимански верник подиже шаке до висине ушију и на арапском изговара „[[Бог је највећи]]“ (Алаху екбер), након чега се поклања и обраћа се на прописан начин. Затим верник изговара суру Фатиху којим започиње [[Куран]]. Након Фатихе верник изговара још један стих из Курана по слободном избору или неку краћу суру. Након тога, уз [[текбир]] се савија и велича Бога, а потом и враћа. Пре него што приступи клањању верник најпре мора да понови такбир „Алах је највећи“, потом се спушта на колена и клања Богу, стављајући дланове на под који додирује челом и носем, савијених ножних прстију. У том положају три пута изговара „Слава највишем Господу“. Након што још једном изговори „Алах је највећи“ верник седа на пете и моли Бога за опроштај грехова, изговарајући „Боже, опрости ми и укажи милост“. Поновивши још једном „Алах је највећи“ опет се клања и у том ставу три пута изговара „Слава највишем Господу“ потом устаје и понавља цео поступак молитве, започињући га неким другим стихом којим се велича Бог. Када верник у потпуности изврши све циклусе молитве, поново седа на пете и изговара формулу познату као „сведочење“ (тешехуд). Након сведочења следи понизна молба Богу да благослови пророке Мухамеда и Аврама (Ибрахима), последњег и првог Божјег гласника чији је задатак био да посредством књиге [[откровење|објављења]] човечанству пренесу спасоносну истину, а потом и лична. Молитва се завршава призивањем мира. У том признању верник окреће лице прво на десну па на леву страну изговарајући: „мир са вама, и милосрђе Божје“.
[[Датотека:Mosque.jpg|мини|220п|Верници током молитве, џамија у [[Дамаск]]у]]
Поред дневних молитви има и оних које нису обавезне, неке од њих су се уврстиле тек после Мухамедове смрти, па зато никада нису добиле снагу прописа, док су неке биле заборављене и за време Мухамедовог живота. То се догодило и са ноћном молитвом (''салат ал-лајл'') а из хадиса се сазнаје да су оваква ноћна молитвена бдења била марљиво спровођења у старој заједници.
 
Подневна молитва у петак, је једина јавна молитва. Она се одвија у џамији или мосеји. Реч „мосеја“ долази од арапског масџид, дословно – место„место клањањаклањања“. Првенствени циљ грађења џамије био је у ствари, заједничка молитва. Међутим, на џамију не можемо гледати као еквивалент хришћанској цркви или јеврејској синагоги. Џамија је на неки начин наследник римског форума и грчке агоре{{чињеница| date = 11. 2009.}}. У њој се налази проповедаоница (минбер), односно платформа с које се издају значајне наредбе и прогласи. Временом, како је државна власт јачала, политичка улога џамије се смањивала, али никада није престала. Џамија није отворена само за време редовне молитве. Она је увек отворена за медитације, учење и спонтану молитву, као и за друге радње. У старо време је служила и као судница, јер је исламски закон свети закон, а закон и религија су били нераздвојно повезани. Џамија је такође служила као место за учење тј. као школа, а касније је била везана за семинар у коме се изучавао не само Куран већ и остала наука.
 
Унутрашњост џамије је једноставна и без украса. Ту нема светиња ни олтара, зато што у муслиманској религији нема обреда, свете тајне, ни свештеничке службе. Имам је вођа у молитви, и сваки муслиман који зна молитве и ритуал може то да буде.