Пад Херцеговине под турску власт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м clean up, replaced: {{colbegin|2}} → {{div col}}, {{colend}} → {{div col end}} користећи AWB
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|мини|десно|265п|Области под влашћу [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]] око 1444. године, уочи стварања [[Војводство Светог Саве|Војводства Светог Саве]] (1448)]]
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Hercegovački sandžak.png|thumb|right|265п|Просторни опсег [[Херцеговачки санџак|Херцеговачког санџака]], након коначног пада [[Војводство Светог Саве|Војводства Светог Саве]]]]
[[Датотека:Mehmed II by John Young.jpg|мини|[[Мехмед II Освајач]] ]]
 
Пад [[Војводство Светог Саве|Херцеговине Светог Саве]] под [[Османско царство|османску]] власт представља освајање једне од [[Срби|српских]] средњовековних земаља, које је започето средином [[1465]]. године, а довршено је у јануару [[1482]]. године. Освајање је вршено путем постепеног запоседања територије, које је текло упоредо са турским напредовањем од источних ка западним и јужним областима. Непосредно након првог великог продора, који је извршен средином 1465. године, Турци су запосели источне и средишње територије Херцештва, односно Војводства Светог Саве, на којима је образован првобитни "''Вилајет Херцег''", у саставу [[Босански санџак|Босанског санџака]]. Од тог времена,постојале су две "''Херцеговине''", српска и турска, прва на преосталим, још увек слободним подручјима Војводства Светог Саве са престоницом у [[Херцег Нови|Херцег Новом]], а друга у унутрашњости, на запоседнутим подручјима под турском влашћу. Турци су [[1470]]. године на подручју "''Вилајета Херцег'' основали [[Херцеговачки санџак]]. Крајем [[1481]]. године, Турци су започели са коначним освајањем приморских области Војводства Светог Саве. Освајање је довршено током децембра 1481. и јануара [[1482]]. године, након предаје српске, а потом и угарске посаде у Херцег Новом, чиме је означен крај постојања и средњовековне државности Војводства Светог Саве.{{sfn|Атанасовски|1979|p=}}{{sfn|Миљковић-Бојанић|2002|p=291—307}}
Пад [[Херцеговина|Херцеговине]] под Османску власт [[1481]]. године представља освајање још једне од српских земаља. На територији [[Војводство Светог Саве|војводства Светог Саве]] образован је [[Херцеговачки санџак]]. Након пада Херцеговине неосвојене су остале само Црна Гора ([[Пад Црне Горе (1496)|до 1496]].) и [[Дубровачка република]] која је плаћањем данка турском султану формално задржала своју самосталност све до [[Наполеонови ратови|Наполеонових ратова]].
 
== Освајање Албанијеисточних и средишњих области ==
Недуго након освајања [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] (1463), Турци су средином [[1465]]. године, на челу са босанским санџак-бегом [[Иса-бег Исаковић|Исом Исаковићем]], предузели велики поход против херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], са намером да освоје и униште његову државу, [[Војводство Светог Саве]]. Иако нису успели да остваре коначни циљ, Турци су током поменутог похода запосели источне и северне области херцегове државе у доњем [[Полимље|Полимљу]] и горњем [[Подриње|Подрињу]], а потом су извршили продор у средишње и западне области. Том приликом, похарали су [[Хумска земља|Хумску земљу]], стигавши све до реке [[Неретва (река)|Неретве]]. Након турских успеха у унутрашњости, херцегова држава је сведена на приморске области, са седиштем у [[Херцег Нови|Херцег-Новом]]. Након смрти херцега Стефана (1466), власт у преосталим деловима Војводства Светог Саве наследио је његов син, херцег [[Влатко Херцеговић Косача|Влатко Косача]], који је током наредних година успео да се одржи у приморским областима.{{sfn|Ћирковић|1964|p=263-265}}{{sfn|Атанасовски|1979|p=12-13}}{{sfn|Миљковић|2012|p=101-112}}
 
На запоседнутим подручјима у унутрашњости, која су Турци отргнули од херцегове државе (1465), првобитно је створен посебан „Вилајет Херцег” у саставу [[Босански санџак|Босанског санџака]],{{sfn|Čar-Drnda|2005|p=61—68}} а недуго потом, поменути вилајет је [[1470]]. године реорганизован као посебан „Санџак Херцег”, односно [[Херцеговачки санџак]].{{sfn|Šabanović|1959|p=136—143}} Од тог времена, постојале су две „''Херцеговине''”, српска и турска. Прва је обухватала преостале, још увек слободне (приморске) области Војводства Светог Саве, док је друга обухватала запоседнута подручја у унутрашњости, која су била у саставу турског ''Вилајета Херцег'', односно ''Санџака Херцег''.
Несметан ни од кога, незаморен годинама и толиким подвизима, султан [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] беше решио да 1478. год. сврши коначно са [[Албанија|Албанијом]] и да узме упорно брањени [[Скадар]] који је био средиште млетачке власти и утицаја у том крају и у суседној [[Зета у доба Црнојевића|Зети]]. Год. 1478. пала је [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Скендер-бегова]] [[Кроја]] и сам султан примио је градске кључеве. Годину дана потом клонуо је и Скадар, пред којим је султан, као пример застрашивања, дао посећи 300 грађана из освојеног [[Дриваст]]а. [[Иван Црнојевић]] је поштено помагао Млечанима, али им није могао помоћи. Шта више, навукао је на се гнев неумољивог Мехмеда. Иза Албаније дошла је одмах на ред и Зета. Турци су без велике муке заузели његов [[Жабљак]], а после и његову земљу. Да не би пао у ропство Иван је, као и много његових албанских суседа, пребегао у Италију у емиграцију.
 
== Коначно освајање приморских области ==
== Освајање Херцеговине ==
Положај Војводства Светог Саве почео је нагло да се погоршава током [[1479]]. године, услед закључења веом неповољног млетачко-турског мира и пада млетачког [[Скадар|Скадра]] у турске руке, након чега је турска војска средином исте године по први пут запосела и суседну [[Зета у доба Црнојевића|Зету]], чији је владар [[Иван Црнојевић]] потражио уточиште у Италији. Након (првог) пада Зете под турску власт, држава херцега Влатка је све до обнављања државе Црнојевића средином [[1481]]. године била једина још увек слободна српска област. У међувремену, током [[1480]]. године, Турци су почели да врше припреме за поход на [[Војводство Светог Саве]] и суседну [[Дубровачка република|Дубровачку републику]]. Султан је издао заповест да се дубровачка област подвргне његовој власти, тако да је херцеговачки санџак-бег провалио [[Конавли|Конавле]]. Дубровчани су одмах упутили посланство султану, приставши на повишење данка, чиме су сачували своју државу. Следећа на реду била је држава херцега Влатка. У намери да се домогну Херцег-Новог, Турци су средином 1481. године одлучили да започну са коначним запоседањем последњих остатака херцегове државе. Надајући се у страну (угарску и напуљску) помоћ, херцег Влатко је успео да организује одбрану, утврдивши се у Херцег-Новом, али град је успео да се одржи само до децембра 1481. односно јануара [[1482]]. године, када су након предаје обе посаде, прво српске, а потом и угарске, и последњи делови Војводства Светог Саве освојени од стране Турака и прикључени Херцеговачком санџаку, чиме је означен крај постојања ове српске средњовековне државе.{{sfn|Тадић|1962|p=131-152}}{{sfn|Атанасовски|1979|p=126—153}}{{sfn|Божић|1979|p=95}}{{sfn|Божић|1982|p=412—413}}{{sfn|Миљковић-Бојанић|2002|p=291—307}}
 
У тај мах изгледало је, да је дошао судњи час и [[Дубровачка република|Дубровнику]] и [[Војводство Светог Саве|Херцеговини]]. Султан беше издао и заповест, да се дубровачка област подвргне његовим суседним [[санџак-бег]]овима. Херцеговачки намесник и провали потом у [[Конавли|Конавље]] и оплени га. Уплашени Дубровчани послаше посебне људе на [[Висока порта|Порту]], који измолише поштеду признавајући султана и повисивши му данак. Султан им је на то 30. новембра 1480. признао „државу коју држите и владање и људе“. Херцеговима је овог пута, у колико је још постојала на приморју, остављена на миру. Док се краљ [[Матија Корвин|Матија]] носио с царем [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрихом]] Турци су званично били неутрални, али су суседне паше искоришћавале сваку прилику да уграбе штогод у својој близини или да и иначе постигну штогод за себе и своје. Да би што више нашкодио цару Фридриху Матија је чак пристајао, да Турци преко Хрватске нападају цареве земље, да би му паралисале снаге и изазивале пометњу међу поданицима. Да такви турски походи нису могли проћи с миром и за Матијине земље разуме се само по себи. Такав је један од тежих случајева био и 1480. год., кад је босански паша [[Дауд]], по повратку из [[Штајерска|Штајерске]], опустошио и суседне угарске области. Кад су преговори о накнади штете остали јалови нареди Матија брзу казнену експедицију против Босне. Почетком новембра прешла је његова војска [[Сава|Саву]] и стигла без тешкоћа до близу [[Јајце|Јајца]]. Пре тога је један одред коњице од 3-4.000 људи, под вођством деспота [[Вук Бранковић (деспот)|Вука]], јајачког бана Петра Доција и хрватско-славонског бана Ладислава Егервариа, у брзим маршевима јурнуо према [[Сарајево|Сарајеву]]. Упао је у изненађени град несметано и харао га три дана.
 
== Види још ==
{{div col}}
* [[Војводство Светог Саве]]
* [[Пад српских земаља под турску власт]]
* [[Пад Цариграда (1453)|Пад Цариграда]]
* [[Пад Српске деспотовине]]
* [[ПадОсманско краљевинеосвајање Босне под османску власт|Пад краљевинеКраљевине Босне]]
* [[Пад Црне ГореЗете (1496)|Пад Црне ГореЗете]]
* [[Косаче]]
{{div col end}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{извори|30em}}
{{div col}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Атанасовски|first=Вељан|title=Пад Херцеговине|year=1979|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=j4whAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=Немирно Поморје XV века|year=1979|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Распад млетачког система у Приморју|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=403-413}}
* {{Cite book|ref=harv|last=ЋирковићМиљковић-Бојанић|first=СимаЕма|authorlinkchapter=СимаКрај Ћирковићвладавине Косача и прве године османске власти у Херцеговини|title=ИсторијаСрпска средњовековнепроза босанскеданас: Косаче - оснивачи државеХерцеговине|year=1964а2002|location=БеоградБилећа-Гацко|publisher=Српска књижевна задругаПросвјета|pages=291—307|chapter-url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJCoUwAAAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Миљковић|first=Ема|title=Османско освајање херцегових поседа у Полимљу|journal=Милешевски записи|year=2012|volume=9|pages=101-112}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни|year=1964б|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|volume=8|issue=1|pages=343-370|url=https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ}}
* {{Cite bookjournal|ref=harv|last=ЋирковићТадић|first=СимаЈорјо|authorlink=СимаЈорјо ЋирковићТадић|title=ХерцегНове Стефанвести Вукчић-Косачао ипаду његовоХерцеговине добапод турску власт|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|year=1964в1962|locationvolume=Београд6|publishernumber=Научно дело2|pages=131-152|url=https://bookswww.googlescribd.com/books?id=NI8OAQAAIAAJdocument/352177816}}
* {{Cite book|ref=harv|last=ĆirkovićЋирковић|first=SimaСима|authorlink=Сима Ћирковић|title=TheХерцег SerbsСтефан Вукчић-Косача и његово доба|year=20041964|location=MaldenБеоград|publisher=BlackwellНаучно Publishingдело|url=https://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeICNI8OAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Пад Босне и покушаји отпора турском освајању|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=390-402}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Ћирковић|editor-first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|authorlink=Сима Ћирковић|title=The Serbs|year=2004|location=Malden|publisher=Blackwell Publishing|url=https://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Историја Југославије|location=Београд|publisher=Народно дело|year=1933|url=https://books.google.com/books?id=eM1NAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=F9_jzJgajH0C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Čar-Drnda|first=Hatidža|chapter=Oblast hercega Stjepana Kosače prema podacima popisa iz 1468/69|title=Naučni skup: Herceg Stjepan Vukčić Kosača i njegovo doba|year=2005|location=Mostar|publisher=BZK Preporod|pages=61—68|chapter-url=}}
{{div col end}}
* {{Cite book|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela|year=1959|location=Sarajevo|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=244 Pejo Ćošković (2009): Kosače]
 
[[Категорија:Историја Срба у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку]]
[[Категорија:Историја Србије у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Црне Горе у средњем вијеку]]
[[Категорија:Херцеговина]]
[[Категорија:Косаче]]
[[Категорија:1481.]]
[[Категорија:1482.]]