Пад Херцеговине под турску власт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м clean up, replaced: {{colbegin|2}} → {{div col}}, {{colend}} → {{div col end}} користећи AWB |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|мини|десно|265п|Области под влашћу [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]] око 1444. године, уочи стварања [[Војводство Светог Саве|Војводства Светог Саве]] (1448)]]
[[Датотека:Hercegovački sandžak.png|thumb|right|265п|Просторни опсег [[Херцеговачки санџак|Херцеговачког санџака]], након коначног пада [[Војводство Светог Саве|Војводства Светог Саве]]]]
Пад [[Војводство Светог Саве|Херцеговине Светог Саве]] под [[Османско царство|османску]] власт представља освајање једне од [[Срби|српских]] средњовековних земаља, које је започето средином [[1465]]. године, а довршено је у јануару [[1482]]. године. Освајање је вршено путем постепеног запоседања територије, које је текло упоредо са турским напредовањем од источних ка западним и јужним областима. Непосредно након првог великог продора, који је извршен средином 1465. године, Турци су запосели источне и средишње територије Херцештва, односно Војводства Светог Саве, на којима је образован првобитни "''Вилајет Херцег''", у саставу [[Босански санџак|Босанског санџака]]. Од тог времена,постојале су две "''Херцеговине''", српска и турска, прва на преосталим, још увек слободним подручјима Војводства Светог Саве са престоницом у [[Херцег Нови|Херцег Новом]], а друга у унутрашњости, на запоседнутим подручјима под турском влашћу. Турци су [[1470]]. године на подручју "''Вилајета Херцег'' основали [[Херцеговачки санџак]]. Крајем [[1481]]. године, Турци су започели са коначним освајањем приморских области Војводства Светог Саве. Освајање је довршено током децембра 1481. и јануара [[1482]]. године, након предаје српске, а потом и угарске посаде у Херцег Новом, чиме је означен крај постојања и средњовековне државности Војводства Светог Саве.{{sfn|Атанасовски|1979|p=}}{{sfn|Миљковић-Бојанић|2002|p=291—307}}
== Освајање
Недуго након освајања [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] (1463), Турци су средином [[1465]]. године, на челу са босанским санџак-бегом [[Иса-бег Исаковић|Исом Исаковићем]], предузели велики поход против херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]], са намером да освоје и униште његову државу, [[Војводство Светог Саве]]. Иако нису успели да остваре коначни циљ, Турци су током поменутог похода запосели источне и северне области херцегове државе у доњем [[Полимље|Полимљу]] и горњем [[Подриње|Подрињу]], а потом су извршили продор у средишње и западне области. Том приликом, похарали су [[Хумска земља|Хумску земљу]], стигавши све до реке [[Неретва (река)|Неретве]]. Након турских успеха у унутрашњости, херцегова држава је сведена на приморске области, са седиштем у [[Херцег Нови|Херцег-Новом]]. Након смрти херцега Стефана (1466), власт у преосталим деловима Војводства Светог Саве наследио је његов син, херцег [[Влатко Херцеговић Косача|Влатко Косача]], који је током наредних година успео да се одржи у приморским областима.{{sfn|Ћирковић|1964|p=263-265}}{{sfn|Атанасовски|1979|p=12-13}}{{sfn|Миљковић|2012|p=101-112}}
На запоседнутим подручјима у унутрашњости, која су Турци отргнули од херцегове државе (1465), првобитно је створен посебан „Вилајет Херцег” у саставу [[Босански санџак|Босанског санџака]],{{sfn|Čar-Drnda|2005|p=61—68}} а недуго потом, поменути вилајет је [[1470]]. године реорганизован као посебан „Санџак Херцег”, односно [[Херцеговачки санџак]].{{sfn|Šabanović|1959|p=136—143}} Од тог времена, постојале су две „''Херцеговине''”, српска и турска. Прва је обухватала преостале, још увек слободне (приморске) области Војводства Светог Саве, док је друга обухватала запоседнута подручја у унутрашњости, која су била у саставу турског ''Вилајета Херцег'', односно ''Санџака Херцег''.
== Коначно освајање приморских области ==
Положај Војводства Светог Саве почео је нагло да се погоршава током [[1479]]. године, услед закључења веом неповољног млетачко-турског мира и пада млетачког [[Скадар|Скадра]] у турске руке, након чега је турска војска средином исте године по први пут запосела и суседну [[Зета у доба Црнојевића|Зету]], чији је владар [[Иван Црнојевић]] потражио уточиште у Италији. Након (првог) пада Зете под турску власт, држава херцега Влатка је све до обнављања државе Црнојевића средином [[1481]]. године била једина још увек слободна српска област. У међувремену, током [[1480]]. године, Турци су почели да врше припреме за поход на [[Војводство Светог Саве]] и суседну [[Дубровачка република|Дубровачку републику]]. Султан је издао заповест да се дубровачка област подвргне његовој власти, тако да је херцеговачки санџак-бег провалио [[Конавли|Конавле]]. Дубровчани су одмах упутили посланство султану, приставши на повишење данка, чиме су сачували своју државу. Следећа на реду била је држава херцега Влатка. У намери да се домогну Херцег-Новог, Турци су средином 1481. године одлучили да започну са коначним запоседањем последњих остатака херцегове државе. Надајући се у страну (угарску и напуљску) помоћ, херцег Влатко је успео да организује одбрану, утврдивши се у Херцег-Новом, али град је успео да се одржи само до децембра 1481. односно јануара [[1482]]. године, када су након предаје обе посаде, прво српске, а потом и угарске, и последњи делови Војводства Светог Саве освојени од стране Турака и прикључени Херцеговачком санџаку, чиме је означен крај постојања ове српске средњовековне државе.{{sfn|Тадић|1962|p=131-152}}{{sfn|Атанасовски|1979|p=126—153}}{{sfn|Божић|1979|p=95}}{{sfn|Божић|1982|p=412—413}}{{sfn|Миљковић-Бојанић|2002|p=291—307}}
== Види још ==
{{div col}}▼
* [[Војводство Светог Саве]]
* [[Пад српских земаља под турску власт]]
* [[Пад Српске деспотовине]]
* [[
* [[Пад
* [[Косаче]]
{{div col end}}▼
==
{{извори|30em}}
▲{{div col}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Атанасовски|first=Вељан|title=Пад Херцеговине|year=1979|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=j4whAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=Немирно Поморје XV века|year=1979|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Распад млетачког система у Приморју|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=403-413}}
* {{Cite book|ref=harv|last=
* {{Cite journal|ref=harv|last=Миљковић|first=Ема|title=Османско освајање херцегових поседа у Полимљу|journal=Милешевски записи|year=2012|volume=9|pages=101-112}}
* {{Cite
* {{Cite book|ref=harv|last=
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Пад Босне и покушаји отпора турском освајању|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=390-402}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Ћирковић|editor-first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
▲* {{Cite book|ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|authorlink=Сима Ћирковић|title=The Serbs|year=2004|location=Malden|publisher=Blackwell Publishing|url=https://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Историја Југославије|location=Београд|publisher=Народно дело|year=1933|url=https://books.google.com/books?id=eM1NAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=F9_jzJgajH0C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Čar-Drnda|first=Hatidža|chapter=Oblast hercega Stjepana Kosače prema podacima popisa iz 1468/69|title=Naučni skup: Herceg Stjepan Vukčić Kosača i njegovo doba|year=2005|location=Mostar|publisher=BZK Preporod|pages=61—68|chapter-url=}}
▲{{div col end}}
* {{Cite book|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela|year=1959|location=Sarajevo|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
* [https://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=244 Pejo Ćošković (2009): Kosače]
[[Категорија:Историја Срба у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине у средњем вијеку]]
[[Категорија:Историја Србије у средњем веку]]
[[Категорија:Историја Црне Горе у средњем вијеку]]
[[Категорија:Херцеговина]]
[[Категорија:Косаче]]
[[Категорија:1481.]]
[[Категорија:1482.]]
|