Војводство Светог Саве — разлика између измена

[[Датотека:PECAT HERCEG STJEPAN 1455.png|thumb|right|265п|Отисак печата херцега [[Стефан Вукчић Косача|Стефана]],{{sfn|Anđelić|1970|p=76}} са признанице херцега [[Влатко Херцеговић Косача|Влатка]] из 1470. године]]

 

 

 

 

 

[[Датотека:Epitaf na grobu kraljice Katarine.jpg|thumb|right|265п|На надгробној плочи ћерке херцега Стефана, босанске краљице [[Катарина Косача (краљица)|Катарине Косача]] (у. 1478), назначена је титула њеног оца: „херцег од Светог Саве”, као и сродство њене мајке [[Јелена Балшић Косача|Јелене Балшић]] са српским царем [[Стефан Душан|Стефаном Душаном]].{{sfn|Palatino|1547|p=56}}]]

 

Непосредно након [[Берлински конгрес (1878)|Берлинског конгреса]] (1878), када је подручје историјске ''Херцеговине Светог Саве'' подељено на три дела (аустроугарски, црногорски и преостали турски), термин "Херцеговина" је по први пут озваничен у склопу новоствореног назива "[[Босна и Херцеговина (1878-1918)|Босна и Херцеговина]]" и то у свом суженом територијалном опсегу,{{sfn|Дедијер|1909|p=6}}{{sfn|Ћоровић|1937|p=26}}{{sfn|Peco|1983|p=115}} и крњем облику (без светосавске одреднице), чиме је створена савремена "ужа" Херцеговина, наспрам "шире" (историјске) Херцеговине Светог Саве.{{sfn|Дедијер|1909|p=7|ps=: "Ако упоредимо те границе са границама старе државе Херцега Стјепана, онда видимо да се оне готово потпуно подударају. Па и у народу свих тих области живи и данас тај појам шире Херцеговине."}}

 

Након успостављања [[Комунистичка партија Југославије|комунистичке]] власти у [[Југославија|Југославији]] и стварања југословенске федералне јединице [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] (1945), [[Свети Сава|светосавска]] одредница је постала [[идеологија|идеолошки]] неподобна због свог верског, односно православног и српског карактера, те је стога није било упутно помињати.{{sfn|Костић|1959|p=64|ps=: "А шта значи Херцеговина? Земља херцега Светог Саве. И земља се тако звала, на латинском Ducatus St. Sabbae, италијански Ducato di San Sabba. Разуме се да данас то нико не сме да спомене. Јер би из назива произлазио српски и православни карактер провинције."}} У савременој српској и широј јужнословенској историографији, прошлост ове средњовековне државе обрађивана је у бројним научним и стручним радовима и прилозима.{{sfn|Ћирковић|2002|p=209—220}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Du Fresne|first=Carolus|title=Historia Byzantina duplici commentario illustrata|year=1680|location=Lutetiae Parisiorum|publisher=Apud Ludovicum Billaine|url=https://books.google.com/books?id=qInIvXwhyRwC}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Du Fresne|first=Carolus|title=Illyricum vetus & novum, siue, Historia regnorum Dalmatiae, Croatiae, Slavoniae, Bosniae, Serviae, atque Bulgariae|year=1746|location=Posonii|publisher=Typis Hæredum Royerianorum|url=https://books.google.com/books?id=OeZWAAAAcAAJ}}

* {{Cite book|editor-last=Zirdum|editor-first=Andrija|title=Filip Lastrić: Pregled starina Bosanske provincije|year=1977|location=Sarajevo|publisher=Veselin Masleša|url=https://books.google.com/books?id=z9AAAAAAMAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|author-link=Алекса Ивић|title=Кад је и од кога је Стјепан Вукчић добио титулу „Херцег од св. Саве”?|journal=Летопис Матице српске|year=1905|volume=230|number=2|pages=80-94|url=https://books.google.com/books?id=k30VAQAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Stanojević|first=Ljiljana|last2=Damnjanović|first2=Nebojša|last3=Merenik|first3=Vladimir|title=The First Serbian Uprising and the Restoration of the Serbian State|year=2004|location=Belgrade|publisher=Historical Museum of Serbia|url=https://books.google.com/books?id=eXFpAAAAMAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Тадић|first=Јорјо|authorlink=Јорјо Тадић|title=Нове вести о паду Херцеговине под турску власт|journal=Зборник Филозофског факултета у Београду|year=1962|volume=6|number=2|pages=131-152|url=https://www.scribd.com/document/352177816}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Томовић|first=Гордана|author-link=Гордана Томовић|chapter=Provincia de Stefano|title=Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине|year=2002|location=Билећа-Гацко|publisher=Просвјета|pages=351–361|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CoUwAAAACAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Томовић|first=Гордана|author-link=Гордана Томовић|chapter=Карта Босне Ђакома Кантелија из 1689. године|title=Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић|year=2015|location=Бања Лука|publisher=АНУРС|pages=493—531|chapter-url=https://doisrpska.nub.rs/index.php/ZRCADKK/article/view/2385/2293}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}

* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Ћирковић|editor-first1=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=F9_jzJgajH0C}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Љубица|author-link=Љубица Ћоровић|chapter=Дурмиторски крај на старим картама|title=На извору Вукова језика: Зборник радова са VII научног скупа|year=2013|location=Подгорица|publisher=Фондација Вукове задужбине|pages=219—236|chapter-url=http://vukova-zaduzbina.rs/wp-content/uploads/2015/06/Godisnjak_NIVK_20120730_31.pdf}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Čar-Drnda|first=Hatidža|chapter=Oblast hercega Stjepana Kosače prema podacima popisa iz 1468/69|title=Naučni skup: Herceg Stjepan Vukčić Kosača i njegovo doba|year=2005|location=Mostar|publisher=BZK Preporod|pages=61—68|chapter-url=}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Čoralić|first=Lovorka|title=Ogranak humske velikaške obitelji Kosača u Mlecima: Tragom oporučnih spisa (16.-17. stoljeće)|journal=Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU|year=2017|volume=35|pages=145—155|url=https://hrcak.srce.hr/file/288109}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Špoljarić|first=Luka|title=Zov partenopejskih princeza: Kosače i Frankapani u bračnim pregovorima s napuljskim kraljem Ferranteom|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest|year=2020|volume=52|number=3|pages=121—188|url=https://hrcak.srce.hr/file/370764}}

{{refend}}