Влада Обрадовић Камени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
== Биографија ==
Рођен је [[1912]]. у селу [[Липа (Бихаћ)|Липа]], код [[Бихаћ]]а. Рођен је у ванбрачној вези Ђуре Грбића и Стаке Обрадовић. Његов отац умро је годину дана након његовог рођења, а по оцу је имао браћу Милана и Видака, као и сестре Јованку, Љубицу и Мару.{{напомена|У току Народноослободилачког рата, као партизански борци и жртве фашистичког терора страдали су Владина браћа Милан и Видак и сестра Мара. Након рата, снаје су се са децом колонизоване у Војводини, док су се сестре Јованка и Љубица удале у Босни.{{sfn|Николић|1980|p=21}}}} Владина мајка се касније преудала за Гају Балабана и са њим се [[1923]]. преселила у [[срем]]ско село [[Ашања|Ашању]], у [[земун]]ском срезу, где су већ живела њена браћа Лаза и Обрад.{{sfn|Николић|1980|p=14}}{{sfn|Николић|1980|p=20}} Како је већ престарио за полазак у основну школу, због лошге материјалног стања породице, Влада је већ као једанаестогодишњи дечак почео да ради као слуга код имућнијих сеоских газди.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=38}}
У почетку је заједно са другом сеоском децом чувао свиње, а касније, када је физички ојачао, бавио се и тежим пољопривредним пословима. Извесно време је радио код [[Дунавске Швабе|домаћег Немца]] Јохана Шмита Панчевца, а најдуже се задржао код Милоша Лазића, са чијим је сином Станиславом био у добрим односима, а касније се и окумио. Како је доста волео коње, са посебно пажњом је водио бригу о њима и био веома умешан у њиховом обучавању. Године [[1932]]. поново је отишао у родни крај, како би у Бихаћу обавио регрутацију, након чега је отишао на одслужење војног рока у [[Љубљана|Љубљану]]. [[Југословенска војска|Југословенску војску]] одслужио је у митраљеској чети, где је стекао доста знања око руковања митраљезима и пушкама, као и другим борбеним радњама.{{sfn|Николић|1980|pp=15—18}}
Од првих дана окупације борио се против окупаторско-
Крајем [[1942]]. године са Посавским батаљоном, који се укључио у састав [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске ударне бригаде]] прешао је у источну [[Босна|Босну]] и постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Касније је постао командир у Другом батаљону [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске ударне бригаде]] и учествовао је у разним борбама; за ослобођење [[Сребреница|Сребренице]], [[Власеница|Власенице]], [[Зворник]]а, цапарда, на [[Мајевица|Мајевици]] и [[Брич]]у. Више пута је био рањен и због тога пребачен у [[Срем]] на лечење и опоравак.
Ред 31:
Погинуо је [[2. јун]]а [[1944]]. године, у борби с групом [[Трећи рајх|Немаца]], на Галовичком каналу, између села [[Карловчић]]а, [[Сремски Михаљевци|Михаљеваца]] и [[Шимановци|Шимановаца]]. После његове погибије, један батаљон Шесте војвођанске бригаде носио је његово име.
== Народни херој ==
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[5. јул]]а [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
| |||