Месалијани — разлика између измена

Око [[380]]. године, патријарх [[Флавије Антиохијски]] је покушао да их потисне из града. Међутим, они су порицали своје учење, оптужујући своје тужиоце за клевету. Да би избегли прогоне, декларативно су прихватали хришћанско [[ортодоксија|правоверје]] и одбацивали свако [[јерес|јеретичко]] учење које им је приписивано. Флавије се затим послужио лукавством, почевши да се опходи према Аделфију са поштовањем. Када је стекао је поверење њиховог учитеља Аделфија, он му је открио своје право учење. Флавиј је затим сазвао сабор против месалијана, којем је присуствовало још три [[епископ]]а и око 30-актридесетак [[свештеник]]а. На сабору су осуђени Аделфије и његове присталице, међу којима су били Сава, Симеон, Јевстатије, Дадоес, Хермас, и други.<ref name="Црквена историја"/> Није им дозвољено одрицање од учења, што су они желели, јер се сумњало у њихове намере. Сви они су испребијани, изопштени и прогнани из [[Антиохија|Антиохије]] у области Ликаоније и [[Памфилија|Памфилије]], где су наишли на нова непријатељства. У Памфилији их осуђују тамошњи епископи на сабору у [[Сид]]у, који је око [[390]]. године сазвао [[Амфилохије Иконијски]]. Он је затим послао писмо Флавијану, обавештавајући га о процесу.<ref name="Црквена историја"/> Прогони месалијана се потом шире и на [[Јерменија|Јерменију]].