Битка код Јиланда — разлика између измена

Из прикупљених података и дешифрованог немачког радио-саобраћаја, (Британци су [[септембр]]а [[1914]]. године дошли у посед немачке књиге шифара са [[лака крстарица|лаке крстарице]] „Магдебург“ ({{јез-нем|SMS „Magdeburg“}}) која се насукала у руским територијалним водама [[26. август]]а 1914. г.) као и неуобичајено великом броју подморница које су биле запажене у акцијама извиђања испред британских база, британски Адмиралитет је сазнао за немачке припреме. [[28. мај]]а Британци су ухватили и дешифровали немачко наређење свим бродовима да исплове [[30. мај]]а. И каснији, који нису били одмах дешифровани, указивали су да се спрема велика операција. Због тога је британски Адмиралитет наредио адмиралу флоте [[Џон Џелико|Џеликоу]] да исплови из [[Скапа Флоу]]а ({{јез-енгл|Scapa Flow}}) са Великом флотом која се састојала од 24 [[бојни брод|бојна брода]], типа „''[[Дреднот (врста брода)|дреднот]]''“ и три [[бојни крсташ|бојна крсташа]] пре но што контраадмирал [[Франц фон Хипер|фон Хипер]] напусти [[естуар]] Јаде ({{јез-нем|Jade}}) 30. маја. [[29. мај]]а испловила је и ескадра контраадмирала [[Дејвид Бити|Битија]] из [[Ферт ов Форт]]а у чијем саставу су били шест бојних крсташа и четири „''дреднотска''“ бојна брода. Британски Адмиралитет је намеравао да [[31. мај]]а Велику флоту концентрише источно од [[Лонг Фортис]]а, на око 145&nbsp; km западно од Скагерака приближно у самој средини [[Северно море|Северног мора]], а на висини северног рта полуострва [[Јиланд]].<ref name="ВЕ3" />

После испловљавања из [[Хелголандски залив|Хелголандског залива]], контраадмирал [[Франц фон Хипер|фон Хипер]] је своју ескадру распоредио у колону пославши [[лака крстарица|лаке крстарице]] напред у облику лепезе. Ескадра је возила према северу брзином од 16 чворова, док је око 100&nbsp; km иза ње пловила чиатав главнина немачке Флоте високог мора.

У 15:47 часова контраадмирал Бити упућује у извиђање један од осам [[хидроавион]]а са [[носач хидроавиона|носача]] „Енџедеин“ ({{јез-енгл|HMS Engadine}}); због ниских облака и квара мотора ова прва примена авијације у поморској бици није дала очекиване резултате. У 16:20 часова немачки и британски [[бојни крсташ]]и изненада долазе у видик, док су главнине њихових снага биле удаљене око 130&nbsp; km иза британских, а око 115 км иза немачких бојних крсташа.

Контраадмирал фон Хипер је тада према западу имао снаге контраадмирала сер Евана-Томаса, а са југоистока му се приближавао контраадмирал [[Хорес Худ|Худ]], који је због погрешно јављене позиције скренуо за скоро 20&nbsp; km - безмало мимоишавши бојиште са источне стране - и у 18:45 часова се изненада нашао пред [[Франц фон Хипер|фон Хиперовом]] ескадром.

Пловећи у маршевском поретку са општим курсем ка југоистоку, адмирал Џелико је нестрпљиво очекивао тачне податке о немачкој главнини снага, за коју је рачунао да ће уочити око 19:20 часова, али визуелним контактом са својим бојним крсташима је у 18:42 часа утврдио да су њихове - а самим тим и немачке - позиције скоро 25&nbsp; km западније (тј. ближе) од рачунатих. Када му је коначно у 19:14 часова била јављена тачна позиција немачке главнине, у намери да развије своје снаге за борбу још ван домета немачке артиљерије, адмирал Џелико одлучује да се престроји из 6 колона у тзв. „''формацију бразде''“, тј. у једну колону под својом непосредном командом за шта му је требало око 30 минута, а затим да у курсу исток-југоисток обухвати чело немачке колоне. Маневар је отпочео у 19:15 часова.

Ни адмирал флоте Џелико није имао јасну представу о ситуацији на попришту. Бродови су гађали повремено како се који немачки брод видео; коректура гађања је била веома отежана, па адмирал Џелико није у довољној мери могао да искористи повољан тактички положај. Једновремени окрет немачке флоте није ни предвиђао, а ни приметио, нити му је био благовремено јављен, па је после прекида паљбе продужио у истом курсу. Затим је најпре наредио благо приближавање Немцима, а од 19:50 часова окрет по дивизијама према југу. Вицеадмирал Шер се тада, са неослабљеном главнином, налазио већ скоро 25&nbsp; km југозападно, а пошто је схватио да га читавих двадесет минута нико не гони, у 19:55 часова поново је окренуо десно ка Џеликоу, са већ оштећеним бојним крсташима на челу и без сигурног извиђања. Највероватније је сматрао да је противник преслаб и да се на бојишту налазе само делови британске флоте што је управо и био циљ ове немачке операције.<ref name="ВЕ3" /> Овакав Шеров ризичан маневар се често образлаже његовом изјавом да је хтео да изненади и одбаци противника у припремама за ноћну борбу и да ојача морал својих посада спасавањем посаде тонуће [[лака крстарица|лаке крстарице]] „Визбаден“.

У 20:32 часа адмирал Џелико наређује окрет удесно и враћа се у скоро 32&nbsp; km дугу формацију колоне с курсом ка југу, а у 20:42 часа окреће се ближе Немцима у југозападном курсу којим је, ван његовог видика пловио и вицеадмирал Шер. у 20:45 часова, око 30 минута пре потпуног заласка [[Сунце|Сунца]], удаљена око 30-актридесетак километара од Британаца, немачка ескадра се окреће ка југу. Контраадмирал Бити је и након торпедног напада покушавао да одржава додир, известио је британску главнину о позицијама вицеадмирала Шера; да би се приближио, адмирал Џелико је око 21:00 часова окренуо своју флоту по дивизијама ка југозапдном курсу. Убрзо након тога снаге конраадмирала Битија поново успоставњају борбени додир са немачким бојним крсташима, окрећу се ка њима, отварају ватру на њих и тешко погађају већ ионако оштећене немачке бојне крсташе, „Дрефлингер“ и „Зајдлиц“ који се повлаче ка западу под заштитом димне завесе и мрака. Убрзо потом то чине и ''„преддреднотски“'' бојни бродови, са чела немачке главнине снага. Тиме бива и дефинитно прекинут борбени додир и завршена друга фаза битке.<ref name="ВЕ3" />

У одлукама адмирала Џеликоа да само уз велики опрез ступа у додор или прогони немачки флоту, одражава се и његово и службено британско схватање опасности од [[подморница]] и торпедних напада. Таква доктрина је напросто забрањивала ризик да током одступања немачких површинских снага, тзв. Велика флота, основна снага британске морнарице, чија је превласт на мору била пресудан фактор за британске ратне напоре, буде навучена на [[подморница|подморнице]] и претрпи бескорисне губитке зарад небитних успеха. Из истих разлога, због великог броја разарача и слабе видљивости, адмирал Џелико није ни тражио, ни прихаватао ноћну борбу са својом главнином. Сматрајући да има потпуно повољан положај између немачке флоте и њених база, он је одлучио да поново нападне немачку флоту у свануће, око 04:00 часова, пред улазима у минска поља [[Хелголандски залив|Хелголандског залива]], па је око 22:00 часова променио курс ка правцу југ-југоисток. На другој страни, налазећи се у то време око 20&nbsp; km западно од адмирала Џеликоа и 15-ак километара од контраадмирла Битија који је пловио југозападно од своје главнине снага, вицеадмирал Шер је одлучио да по сваку цену избегне нову дневну битку, да искористи предности које ноћ пружа слабијем, да се пробије кроз британски поредак и најкраћим могућим путем и највећом могућом брзином уплови код Хорнс Рева (нем.Horns Rev) у немачке воде, заштићене минама.<ref name="ВЕ3" />

Од 22:17 часова адмирал Џелико је пловио брзином од 17 чворова у ноћном маршевском поретку: четири паралелне колоне [[бојни брод|бојних бродова]] на међусобном растојању од око 2&nbsp; km, обезбеђене крстарицама спреда и са десног бока; у заштитници, на око 10&nbsp; km иза главнине, било је распоређено свих седам флотила разарача за заштиту од евентуалних ноћних напада немачких разарача, а и да би се избегли међусобни напади током ноћи. За разараче адмирал Џелико није предвидео никаква офанзивна дејства. Извиђачка група конраадмирала Битија пловила је на око 25&nbsp; km западно од британске главнине снага. Правилно проценивши да вицеадмирал Шер можда плови ка Хорнс Реву, адмирал Џелико је упутио брзи [[минополагач]] „Абдиел“ ({{јез-енгл|HMS „Abdiel“}}) да минирањен запречи тај пролаз, али то је било без учинка.

Чело немачке флоте је око 00:45 часова пресекло курс британске флоте на око десетак до дванаест километара иза зачеља главнине снага. Срећа је и даље била на немачкој страни. Али је зато дошло до читавог низа појединачних борби лаких снага. Ове борбе, вођене између 23:15 и 03:00 часова, су се често водиле на веома малој удаљености која је због мрака и магле често била и испод 1.000 метара и махом су имале карактер препада. Услед недовољних иструкција, слабости извештаја и веза, због оштећења и немачког ометања радио-саобраћаја, а донекле и због непотпуних извештаја британског Адмиралитета о кретању немачке флоте, адмиралу Џеликоу ситуација није била сасвим јасна, те није предузео ефикасније мере да би спречио извршење замисли вицеадмирала Шера. Немцима је додатно ишло на руку што су успели да бар делимично открију британски индетификациони сигнал за ту ноћ.

У 03:10 часова британска флотила разарача, која се у том тренутку налазила око 40&nbsp; km од Хорнс Рева и на око 50&nbsp; km од главнине адмирала Џеликоа, извршла је торпедни напад на немачку главнину снага. Иако су изгубили четири разарача, Британци су успели да од испаљених 12 [[торпедо|торпеда]] са два, испаљена са разарача „Фалкнор“ ({{јез-енгл|HMS „Faulknor“}}), погоде старији, тзв. „преддреднотски“ немачки бојни брод „Померн“ ({{јез-нем|SMS „Pommern“}}). Експлозије торпеда су изазвале ланчану експлозију једног од складишта муниције, услед чега се овај бојни брод скоро дословно распао и потонуо са целокупном посадом од 839 људи.