Кајмакчалану у походе — разлика између измена

Тада је први пут група патриота и поштоваоца [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Војске Краљевине Србије]] и учесника [[Први светски рат|Великог рата]] дошла на Кајмакчалан, 2.521 мнв из Србије, где се налази спомен-костурница коју је 1929. подигао српски [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар Карађорђевић]], за своје див-јунаке који су својим животима плаћали цену слободе.

 

==Мотив==

 

Мотив ове манифестације јесте да се оживи сећање на наше славне претке који су пре више од једног века гинули за слободу свог народа и да им се ода захвалност.

==Организатори==

 

== Хронологија ==

===Први поход===

[[File:KajmakcalanUpohode6.jpg|д|180п|мини|Први поход]]

Тамо се одржао парастос за погинуле припаднике Војске Краљевине Србије, који су стотину година раније започели једну од највећих битака Првог светског рата.

Уједно је одржан и краћи историјски час везано за ову значајну битку и положени су венци.

===Други поход===

[[File:KajmakcalanuUpohode15.jpg|д|180п|мини|Други поход]]

 

Поједини учесници су се спустили доле у крипту, мало ниже спомен-костурнице, где су похрањене кости ратника Војске Краљевине Србије.

===Трећи поход===

[[File:KajmakcalanuUpohode2018-6.jpg|д|180п|мини|Трећи поход]]

Учесници овог похода били из Новог Сада, [[Београд]]а, [[Ниш]]а, Дервенте, Панчева, Бијељине, Требиња, Пожаревца, [[Параћин]]а, Косовске Митровице, [[Лепосавић]]а, [[Ужице]], [[Ћуприја]], [[Суботица]], [[Чачак]] и др.

 

[[File:CetvrtiPohodNaKajmakcalan-3.jpg|д|180п|мини|Четврти поход]]

Четврти поход на Кајмачалан је одржан 14. и 15. септембра 2019. године када ће бити обележено 104 године од велике битке. Прва тачка овог похода био је град Битољ, на самом југу Вардарске Македоније, где су учесници обишли војничко гробље од војника Краљевине Србије који су војвали током 1912-1918, односно у Балканским ратовима и Првом светском рату. Следећа тачка био је управо Кајмакчалан, највиша тачка планине Ниџе. Кренуло се од ски-центра Ворас па пешака узбдро. Око 1.5 сат је требало учесницима похода да стигну до спомен капеле Св. Петра и Павла, која је подигнута од Краља Александра I Карађорђевића у част јунака који су закорачили на праг отаџбине.

Подно Кајмакчалана учесници су преноћили и наредни дан се обишао град Солун, односно војничко гробље Зејтинлик, где нам је деда Ђорђе Михаиловић одржао беседу. Последња тачка овог путешесвија била је место Евзони, где се налази споменик савезничким војницима који су пробили Македонски фронт 1918. године и ослободили отаџбину.

Учесника је било из следећих места: Ваљево, Бијељина, Дрвар, Петровац на Млави, Београд, Петовград, Ниш, Врање, Београд, Пожаревац, Херцег Нови итд.

===Пети поход===

 

Пети поход на Кајмакчлан је планиран 21. септембра 2020. године.

==Галерија слика==