Јован Златоусти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м →Житије |
||
Ред 45:
Као ђакон пише ''"О свештенству"'', дело непревазиђено до данас; као свештеник посветио се проповедничкој служби. Проповеда свакодневно, на одређене теме, али нарочито о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, осуђујући богате и оне који држе власт. У беседи ''"О статуама"'' подржава оне који се беху побунили против царске породице. Саставља [[Егзегеза|Егзегетске]] омилије на све књиге [[Стари завет|Старога]] и [[Нови завет|Новога Завета]]; нарочито га привлаче посланице [[Апостол Павле|Св. Апостола Павла]].
Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за [[епископ]]а цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара [[Аркадије|Аркадија]], и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у [[Црква (грађевина)|Цркви]] тако и на царском двору. Када преподобни [[Нил Синајски]] чу за прогонство његово у заточење, он смело и неустрашиво подиже из дубоког пустињског молитвеног тиховања свој глас и одмах изобличи цара написавши му посланицу, у којој строго осуди цареве неправде, учињене великом светитељу и учитељу васељене. Под сплеткама [[Патријарх]]а Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола [[402]]. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман) у [[Јерменија|Јерменији]], где је умро на [[Крстовдан]] [[14. септембар|14. септембра]] [[407]]. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама
== Учење ==
| |||