Влада Обрадовић Камени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
== Биографија ==
Рођен је [[1912]]. у селу [[Липа (Бихаћ)|Липа]], код [[Бихаћ]]а. Рођен је у ванбрачној вези Ђуре Грбића и Стаке Обрадовић. Његов отац умро је годину дана након његовог рођења, а по оцу је имао браћу Милана и Видака, као и сестре Јованку, Љубицу и Мару.{{напомена|У току Народноослободилачког рата, као партизански борци и жртве фашистичког терора страдали су Владина браћа Милан и Видак и сестра Мара. Након рата, снаје су се са децом колонизоване у Војводини, док су се сестре Јованка и Љубица удале у Босни.{{sfn|Николић|1980|p=21}}}} Владина мајка се касније преудала за Гају Балабана и са њим се [[1923]]. преселила у [[срем]]ско село [[Ашања|Ашању]], у
У почетку је заједно са другом сеоском децом чувао свиње, а касније, када је физички ојачао, бавио се и тежим пољопривредним пословима. Извесно време је радио код [[Дунавске Швабе|домаћег Немца]] Јохана Шмита Панчевца, а најдуже се задржао код Милоша Лазића, са чијим је сином Станиславом био у добрим односима, а касније се и окумио. Како је доста волео коње, са посебно пажњом је водио бригу о њима и био веома умешан у њиховом обучавању. Године [[1932]]. поново је отишао у родни крај, како би у Бихаћу обавио регрутацију, након чега је отишао на одслужење војног рока у [[Љубљана|Љубљану]]. [[Југословенска војска|Југословенску војску]] одслужио је у митраљеској чети, где је стекао доста знања око руковања митраљезима и пушкама, као и другим борбеним радњама.{{sfn|Николић|1980|pp=15—18}}
Након Владиног повратка из војске, умро је његов очух Гаја, па је брига о породици, мајци и њено двоје деце, пала на њега. Недуго потом, оженио се Иванком Даниловић из Ашање, али је овај брак потрајао само неколико година, због њене преране смрти на порођају почетком 1941. године. У потрази за бољим послом и већом зарадом, радио је на разним местима. Касније је уз помоћ кума Станислава Лазића, набавио два коња и кола, са којима је сечена дрва носио у [[Земун]] ради продаје.{{sfn|Николић|1980|pp=18—20}}
Тежак сељачки живот, али и неписменост, нису Влади дозвољавали да се бави политиком, али је одређена политичка сазнања добијао од свог кума, који је редовно читао новине и био опозиционо расположен. Посебно интересовање мештана Ашање за актуелне политичке догађаје почело је почетком [[1941]], када је наступила криза око могућег приступања [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. Ово је изазивало позорност између већинских Срба и мањинских Немаца у Ашањи, али и евоцирало успомене из [[Први светски рат|Првог светског рата]], код старијих мештана. Влада је тада често слушао ратне приче старијих Ашањаца. Они који су били српски добровољци причали су му како су из [[Добруџа|Добруџе]] стигли на [[Солунски фронт]], о [[Освајање Кајмакчалана|борбама на Кајмакчалану]] и гоњењу непријатељских снага, док су они који су били мобилисани у аустроугарску војску говорили о борбама у Италији и на [[Галиција|Галицији]], као и својим махинацијама како би избегли фронт и вратили се кући.{{sfn|Николић|1980|pp=22—23}}
=== Априлски рат, окупација и хапшење ===
Убрзо након вести о [[Војни пуч 27. марта 1941.|војном пучу од 27. марта 1941.]] Влада је мобилисан у [[Југословенска војска|Југословенску војску]]. Налазио се у пуку, који су углавном сачињавали [[Крајишници]] и који се налазио у [[Бачка|Бачкој]], у близини границе са [[Краљевина Мађарска|Краљевином Мађарском]]. Иако је маштао о великим борбама, попут оних на [[Церска битка|Церу]] и [[Колубарска битка|Колубари]], Влада се разочарао одмах након [[Априлски рат|напада на Југославију]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#6. април|6. априла 1941.]] јер се његова јединица непрекидно повлачила. Након доласка јединице на [[Фрушка гора|Фрушку гору]], очекивао је да ће одатле пружити отпор, али је настављено повлачење према Београду. На путу између [[Инђија|Инђије]] и [[Голубинци|Голубинаца]], добили су информацију да је [[Most kralja Aleksandra|мост на Сави]] срушен, након чега је наступило потпуно расуло јединице. Влада је тада са четворицом другова отишао у [[Ашања|Ашању]]. Из војске је доне пушку, коју је сакрио у штали и пиштољ, који је чувао у спаваћој соби.{{sfn|Николић|1980|pp=24—26}}
Пар дана потом, у село су из правца [[Деч]]а ушли немачки војници, које су свечано дочекали домаћи Немци. За председника сеоске општине тада је постављен Јохан Шмит Панчевац, богати газда, код кога је Влада извесно време радио као слуга. Иако је још у току Априлског рата, у [[Загреб]]у [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#0. април|10. априла 1941.]] проглашена [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ), у чији је састав ушао и [[Срем]], сву власт на простору југоисточног Срема (од [[Стари Сланкамен|Сланкамена]] на [[Дунав]]у до [[Бољевци|Бољеваца]] на [[Сава|Сави]], са селима земунског и старопазовачког среза) преузели су домаћи Немци ([[фолксдојчери]]), с обзиром на велики број немачког становништва на овом подручју. [[Усташе]] нису биле задовољне овим стањем, па је између њих и домаћих Немаца водила стална борба за власт у овим селима.{{sfn|Николић|1980|p=27}}
Након окупације, избегавао је сусрет са домаћим Немцима, посебно оним млађима, са којима је као младић често знао да се потуче. Заједно са другом Живком Миловановићем, смишљао је начин како да се супротставе окупатору, посебно након вести о нападу на [[Совјетски Савез]], што је ојачало њихову наду у победу [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]].
=== Народноослободилачка борба ===
| |||