Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

нема резимеа измене
Пар дана потом, у село су из правца [[Деч]]а ушли немачки војници, које су свечано дочекали домаћи Немци. За председника сеоске општине тада је постављен Јохан Шмит Панчевац, богати газда, код кога је Влада извесно време радио као слуга. Иако је још у току Априлског рата, у [[Загреб]]у [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#0. април|10. априла 1941.]] проглашена [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ), у чији је састав ушао и [[Срем]], сву власт на простору југоисточног Срема (од [[Стари Сланкамен|Сланкамена]] на [[Дунав]]у до [[Бољевци|Бољеваца]] на [[Сава|Сави]], са селима земунског и старопазовачког среза) преузели су домаћи Немци ([[фолксдојчери]]), с обзиром на велики број немачког становништва на овом подручју. [[Усташе]] нису биле задовољне овим стањем, па је између њих и домаћих Немаца водила стална борба за власт у овим селима.{{sfn|Николић|1980|pp=27—34}}
 
[[Датотека:Vlada Obradović Kameni, Ašanja.jpg|200px250px|мини|лево|Спомен-биста Владе Обрадовића Каменог у центру Ашање]]
Након окупације, избегавао је сусрет са домаћим Немцима, посебно оним млађима, са којима је као младић често знао да се потуче. Заједно са другом Живком Миловановићем, смишљао је начин како да се супротставе окупатору, посебно након вести о нападу на [[Совјетски Савез]], што је ојачало њихову наду у победу [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]]. Једне јулске вечери, у припитом стању, одлучили су да камењем заспу аутомобил са немачким официрима, који је из правца [[Обедска бара|Обедске баре]] улазио у Ашању. Након ове несмотрене акције, побегли су ка каналу [[Јарчина|Јарчини]], али су исте ноћи ухваћени од „маншафтоваца”{{напомена|Назив за припаднике Дојче Маншафта ({{јез-нем|Deutsche Mannschaft}}) паравојне организације коју су сачињавали [[Подунавски Немци|домаћи Немци]] ([[фолксдојчери]])}} и спроведени у зграду општине. На саслушању су се правдали како су мислили да је у питању аутомобил извесног Мије Чобановића из [[Петровчић]]а, који је Живка преварио приликом куповине јагањаца. Сутрадан су по њих дошле усташе из [[Купиново|Купинова]] и спровеле их тамо, где су у жандармеријској станици били тучени и малтретирани. На интервенцију председника ашањске општине Јохана Шмита, Живко је пуштен из притвора, док су Владу усташе након пар дана спровеле у затвор у [[Рума|Руми]].{{sfn|Николић|1980|pp=27—34}}
 
=== Бекство, скривање и повезивање са партизанима ===
Након неколико дана проведених у затвору у Руми, Влада је искористио непажњу, још увек неискусних чувара, који су били припадници „Дојче Маншафта” и успео да побегне преко затворског зида. Успео је да дође до кукурузних поља, која су му пружила сигурну заштиту и након пар дана лутања по сремским пољима дође до атара села Ашање. Ноћу се привукао кући и јавио породици, а потом се сакрио на тавану код комшија Марка и Софије Иванишин, досељеника из [[Доњи Лапац|Доњег Лапца]], којима је Влада доста помогао након њиховог досељења у Срем. У кући која је делила њихову и Владину кућу, живели су домаћи Немци, али они нису били профашистички оријентисани, па нису представљали велику претњу. Док се скривао на тавану, размишљао је како да се пребаци у Србију, где је чуо да је избио устанак против окупатора. Покушао је да се повеже са Марковим рођаком из [[Београд]]а, који је био [[подофицир]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]], али је овај покушај пропао јер Марко није добио дозволу да напусти село.{{sfn|Николић|1980|pp=34—43}}
 
=== Народноослободилачка борба ===
Од првих дана окупације борио се против окупаторско-квислиншке власти. Због једне неуспеле акције коју је самоинцијативно планирао, [[фолксдојчери]] су га ухапсили, али је успео да побегне и да се врати у село, где се крио неко време. Касније се повезао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] и [[3. септембар|3. септембра]] [[1941]]. године ступио у [[Посавски партизански одред (Срем)|Посавски партизански одред]] и већ од првог дана учествовао у акцијама.
 
Крајем [[1942]]. године са Посавским батаљоном, који се укључио у састав [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске ударне бригаде]] прешао је у источну [[Босна|Босну]] и постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Касније је постао командир у Другом батаљону [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске ударне бригаде]] и учествовао је у разним борбама; за ослобођење [[Сребреница|Сребренице]], [[Власеница|Власенице]], [[Зворник]]а, цапарда, на [[Мајевица|Мајевици]] и [[Брич]]у. Више пута је био рањен и због тога пребачен у [[Срем]] на лечење и опоравак.