Петар Лековић — разлика између измена

У току повлачења у село су дошли и Петрови синови Бошко и Милован, који су остали да помогну оцу. Исте вечери када су дошли, у село су упали [[четници]], па се Петар са синовима и неколико бораца, морао сакрити у сенику код једног комшије. Четници су сутрадан отишли из села, па су Петрови синови и борци прешли у једну пећину у близини, а Петар се вратио кући. У међувремену, у Северово је дошао [[Милинко Кушић]] и убрзо је донета одлука да и пожешки партизани крену, преко Увца ка Санџаку. Тада су чланови руководства, кренули по околним селима да окупе борце. У Речице је дошао [[Миливоје Радовановић Фабрин]], па су увече сви кренули у село Роге, а одатле у Санџак. Петар и његови синови Бошко и Милован су се тада опростили са остатком породице{{напомена|Петрова породица је тада последњи пут била на окупу, изузев најстаријег сина Драгојла, који је стрељан 27. новембра 1941. у Ваљеву, али тада то нико од породице није знао. Приликом поласка Петра и његових синова Бошка и Милована, са њима је хтео да крене и тада четрнаестогодишњи Раца, али му Петар није дозволио, и кренули на даљи ратни пут.{{sfn|Гончин|1972|p=119}}}}{{sfn|Гончин|1972|pp=118—119}}{{sfn|Радовановић|1986|pp=183—188}}
 
[[Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|лево|мини|300п|[[Скулптура Позив на устанак|Споменик „Позив на устанак“.]]]]
Пожешки партизани су средином децембра 1941. године кренули ка Санџаку и код села [[Добраче]] су водили борбе са четницима. Након тога су неколико дана боравили у селима [[Шареник]]у, [[Мочиоци (Ивањица)|Мочиоцима]] и [[Висока (Ариље)|Високој]], одакле су 17. децембра наставили ка Санџаку — преко [[Љубиш]]а, [[Горња Бела Река (Нова Варош)|Беле Реке]] и [[Кућани (Нова Варош)|Кућана]] стигли су у [[Кокин Брод]], где су одморили неколико дана. Након неуспелог напада на [[Сјеница|Сјеницу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#22. децембар|22. децембра]], по наредби [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба]], извршена је реорганизација партизанских одреда из западне Србије и Шумадије и формиран Српско-санџачки штаб. Од Ужичког партизанског одреда формирана су тада два батаљона. У Други ужички батаљон ушли су борци из Ариљске, Прве и Друге пожешке и Моравичке партизанске чете. За команданта овог батаљона био је постављен [[Ратко Софијанић]], а за његовог заменика Петар Лековић.{{sfn|Радовановић|1986|pp=188—190}}