Влада Обрадовић Камени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
Како је тензија између [[Усташе|усташа]], којима је приступио понеки [[Словаци у Србији|Словак]] из Ашање и домаћих Немаца, била доста напета, ово је стварало добру прилику за Србе, које су и једни и други покушавали да придобију за себе. Владин напад на немачке официре је полако заборављен, а преко комшије Адама, који је као домаћи Немац морао да учествује у сеоским стражама, сазнао је да немачка полиција трага за бегунцем из [[Купиново|Купинова]], пошто се Влада у затвору у Руми представио да је из Купинова, јер су га усташе из тог места довеле у затвор. Након што је увидео да су околности повољне одлучио је да се више не крије и истог дана упрегао коње и пошао у поље. Како је извукао поуку из претходног хапшења, ретко је спавао код куће, а чешће у пољу или код пријатеља, који су живели на крају села и у близини шуме и избегавао је сусрете са фолксдојчерима и усташама.{{sfn|Николић|1980|pp=34—43}}
[[Датотека:
У лето 1941. Срески комитет КПЈ за Земун покренуо је акцију за организовање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) у свим селима земунског среза. У селима у којима није било партијских организација [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), међу којима је била и Ашања, трагало се за људима који су спремни за борбу против окупатора. Чланови КПЈ из суседних села добијали су задатке да се повезују са познаницима, пријатељима, рођацима и међу њима проналазе симпатизере. Прве везе са Ашањом направљене су преко чланова и симпатизера КПЈ из [[Земун]]а, [[Деч]]а, [[Шимановци|Шимановаца]] и Купинова, али је првих конкретних акција дошло посредством металског радника Михајла Вукше, члана Среског комитета КПЈ и секретара партијке ћелије у фабрици „[[Икарус (фабрика)|Икарус]]”, који је био даљи рођак браће Михаила, Пере и Марка Батеса, који су се пре рата доселили у Ашању. Када је у јесен 1941. дошло до провале и хапшења у Земуну, Вукша је као компромитован морао да пређе у [[Карловчић]], где се запослио у Чортановом млину. Као члан Среског комитета КПЈ одавде је наставио да ради на организовању Народноослободилачког покрета, али је брзо запао за очи полицији, па је половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] прешао код Батесових у Ашању. Овде се није дуго задржао, а касније је отишао у партизанске јединице и децембра 1943. погинуо у борбама против усташама, код Петровчића.{{sfn|Николић|1980|pp=43—47}}
Пре одласка у партизане, Вукша је Марка Тањурџића Шифтара, члана партијске ћелије из Деча, повезао са браћом Батес и дао му задатак да у Ашањи формира групу симпатизера Народноослободилачког покрета. Преко Батесових, Шифтар је окупио прву групу активиста, коју су поред браће Батес, сачињавали Станислав Лазић и Ђока Миливојевић. Када је било речи о укључивању других мештана у НОП, најпре је Станислав Лазић предложио свог кума Владу Обрадовића, који је међу првима ушао у сукоб са Немцима и био спреман да им се у сваком тренутку супротстави. На прихватање свих осталих, на следећи састанак позван је и Влада, који је на Шифтара оставио позитиван утисак, као одлучан и храбар човек.{{sfn|Николић|1980|pp=47—49}} Ширећи групу активиста Народноослободилачког покрета, Влада је у њен рад укључио своје комшије Марка и Софију Иванишин. Учествовао у састанцима Месног Народноослободилачког одбора, чији су састанци одржавани у кући Лазића и прихватао најтеже и најодговорније задатке. Када је у пролеће 1942. у Прогару откривена партијска организација КПЈ и почело хапшење, прихватио је неколико другова и организовао њихово смештање у кућама у Ашањи. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априлу 1942.]] настојао је да по сваку цену спречи одлазак младића из села на рад у [[Трећи рајх|Немачку]] и радне јединице [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]]. Како би спречио њихов одлазак, групу позваних младића је одвео и Бојчинску шуму, а након извесног времена председник општине Јохан Шмит је одобрио да се младићи врате у село. Одржавање везе са активистима у Ашањи, након Шифтара, преузео је Станислав Жутић Баћа, који је најпре успоставио везу са Станиславом Лазићем, а потом је приликом долазака у Ашању најчешће навраћао код Владе, пошто се његова кућа налазила на уласку у село. Дружећи се са њим, Баћа је све више увиђао његову оданост покрету и храброст, као и способност да извршава и најтеже задатке.{{sfn|Николић|1980|pp=50—55}}
=== Народноослободилачка борба ===
| |||