Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

Пре одласка у партизане, Вукша је Марка Тањурџића Шифтара, члана партијске ћелије из Деча, повезао са браћом Батес и дао му задатак да у Ашањи формира групу симпатизера Народноослободилачког покрета. Преко Батесових, Шифтар је окупио прву групу активиста, коју су поред браће Батес, сачињавали Станислав Лазић и Ђока Миливојевић. Када је било речи о укључивању других мештана у НОП, најпре је Станислав Лазић предложио свог кума Владу Обрадовића, који је међу првима ушао у сукоб са Немцима и био спреман да им се у сваком тренутку супротстави. На прихватање свих осталих, на следећи састанак позван је и Влада, који је на Шифтара оставио позитиван утисак, као одлучан и храбар човек.{{sfn|Николић|1980|pp=47—49}} Ширећи групу активиста Народноослободилачког покрета, Влада је у њен рад укључио своје комшије Марка и Софију Иванишин. Учествовао у састанцима Месног Народноослободилачког одбора, чији су састанци одржавани у кући Лазића и прихватао најтеже и најодговорније задатке. Када је у пролеће 1942. у Прогару откривена партијска организација КПЈ и почело хапшење, прихватио је неколико другова и организовао њихово смештање у кућама у Ашањи. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априлу 1942.]] настојао је да по сваку цену спречи одлазак младића из села на рад у [[Трећи рајх|Немачку]] и радне јединице [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]]. Како би спречио њихов одлазак, групу позваних младића је одвео и Бојчинску шуму, а након извесног времена председник општине Јохан Шмит је одобрио да се младићи врате у село. Одржавање везе са активистима у Ашањи, након Шифтара, преузео је Станислав Жутић Баћа, који је најпре успоставио везу са Станиславом Лазићем, а потом је приликом долазака у Ашању најчешће навраћао код Владе, пошто се његова кућа налазила на уласку у село. Дружећи се са њим, Баћа је све више увиђао његову оданост покрету и храброст, као и способност да извршава и најтеже задатке.{{sfn|Николић|1980|pp=50—55}}

 

=== Народноослободилачка борба ===

Крајем [[1942]]. године са Посавским батаљоном, који се укључио у састав [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске ударне бригаде]] прешао је у источну [[Босна|Босну]] и постао члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Касније је постао командир у Другом батаљону [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске ударне бригаде]] и учествовао је у разним борбама; за ослобођење [[Сребреница|Сребренице]], [[Власеница|Власенице]], [[Зворник]]а, цапарда, на [[Мајевица|Мајевици]] и [[Брич]]у. Више пута је био рањен и због тога пребачен у [[Срем]] на лечење и опоравак.