Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

 
Пре одласка у партизане, Вукша је Марка Тањурџића Шифтара, члана партијске ћелије из Деча, повезао са браћом Батес и дао му задатак да у Ашањи формира групу симпатизера Народноослободилачког покрета. Преко Батесових, Шифтар је окупио прву групу активиста, коју су поред браће Батес, сачињавали Станислав Лазић и Ђока Миливојевић. Када је било речи о укључивању других мештана у НОП, најпре је Станислав Лазић предложио свог кума Владу Обрадовића, који је међу првима ушао у сукоб са Немцима и био спреман да им се у сваком тренутку супротстави. На прихватање свих осталих, на следећи састанак позван је и Влада, који је на Шифтара оставио позитиван утисак, као одлучан и храбар човек.{{sfn|Николић|1980|pp=47—49}} Ширећи групу активиста Народноослободилачког покрета, Влада је у њен рад укључио своје комшије Марка и Софију Иванишин. Учествовао у састанцима Месног Народноослободилачког одбора, чији су састанци одржавани у кући Лазића и прихватао најтеже и најодговорније задатке. Када је у пролеће 1942. у Прогару откривена партијска организација КПЈ и почело хапшење, прихватио је неколико другова и организовао њихово смештање у кућама у Ашањи. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1942.|априлу 1942.]] настојао је да по сваку цену спречи одлазак младића из села на рад у [[Трећи рајх|Немачку]] и радне јединице [[Хрватско домобранство (НДХ)|Хрватског домобранства]]. Како би спречио њихов одлазак, групу позваних младића је одвео и Бојчинску шуму, а након извесног времена председник општине Јохан Шмит је одобрио да се младићи врате у село. Одржавање везе са активистима у Ашањи, након Шифтара, преузео је Станислав Жутић Баћа, који је најпре успоставио везу са Станиславом Лазићем, а потом је приликом долазака у Ашању најчешће навраћао код Владе, пошто се његова кућа налазила на уласку у село. Дружећи се са њим, Баћа је све више увиђао његову оданост покрету и храброст, као и способност да извршава и најтеже задатке.{{sfn|Николић|1980|pp=50—55}}
 
У пролеће 1942. Станислав Жутић Баћа добио је задатак од Среског комитета КПЈ да у Ашањи формира прву партијску ћелију. У разговору са Станиславом Лазићем, око укључивања групе активиста Народноослободилачког покрета у Комунистичку партију, Лазић је међу првима предложио Владу Обрадовића, као једног од најактивнијих. Након овога, Баћа је разговарао и са другим истакнутим активистима, али неки од њих су имали лоше мишљење о Влади. Замерали су му да је пргав, прети Немцима, воли жене, уме да попије и др. Своје и Станислављеве импресије о Владиној храбрости и активности, као и примедбе појединих другова, Баћа је изнео пред другове из Среског комитета, који су одлучили да Влада заједно са осталим буде кандидат за члана КПЈ. Неколико дана касније, Баћа је у кући Лазића, где су одржавани састанци Месног НО одбора, окупио групу најистакнутијих активиста, коју су сачињавали: Станислав Лазић, браћа Михаил и Пера Батес, Ђока Милојевић и Влада Обрадовић и саопштио им да су постали кандидати за чланове КП Југославије, чиме је у Ашањи формирана прва партијска ћелија.{{sfn|Николић|1980|pp=50—55}}
 
=== Напад на Ашању и одлазак у партизане ===