Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

Како је тензија између [[Усташе|усташа]], којима је приступио понеки [[Словаци у Србији|Словак]] из Ашање и домаћих Немаца, била доста напета, ово је стварало добру прилику за Србе, које су и једни и други покушавали да придобију за себе. Владин напад на немачке официре је полако заборављен, а преко комшије Адама, који је као домаћи Немац морао да учествује у сеоским стражама, сазнао је да немачка полиција трага за бегунцем из [[Купиново|Купинова]], пошто се Влада у затвору у Руми представио да је из Купинова, јер су га усташе из тог места довеле у затвор. Након што је увидео да су околности повољне одлучио је да се више не крије и истог дана упрегао коње и пошао у поље. Како је извукао поуку из претходног хапшења, ретко је спавао код куће, а чешће у пољу или код пријатеља, који су живели на крају села и у близини шуме и избегавао је сусрете са фолксдојчерима и усташама.{{sfn|Николић|1980|pp=34—43}}
 
[[Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|десно|мини|250п|[[Скулптура Позив на устанак|Споменик „Позив на устанак“]]]]
У лето 1941. Срески комитет КПЈ за Земун покренуо је акцију за организовање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) у свим селима земунског среза. У селима у којима није било партијских организација [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ), међу којима је била и Ашања, трагало се за људима који су спремни за борбу против окупатора. Чланови КПЈ из суседних села добијали су задатке да се повезују са познаницима, пријатељима, рођацима и међу њима проналазе симпатизере. Прве везе са Ашањом направљене су преко чланова и симпатизера КПЈ из [[Земун]]а, [[Деч]]а, [[Шимановци|Шимановаца]] и Купинова, али је првих конкретних акција дошло посредством металског радника Михајла Вукше, члана Среског комитета КПЈ и секретара партијке ћелије у фабрици „[[Икарус (фабрика)|Икарус]]”, који је био даљи рођак браће Михаила, Пере и Марка Батеса, који су се пре рата доселили у Ашању. Када је у јесен 1941. дошло до провале и хапшења у Земуну, Вукша је као компромитован морао да пређе у [[Карловчић]], где се запослио у Чортановом млину. Као члан Среског комитета КПЈ одавде је наставио да ради на организовању Народноослободилачког покрета, али је брзо запао за очи полицији, па је половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|новембра 1941.]] прешао код Батесових у Ашању. Овде се није дуго задржао, а касније је отишао у партизанске јединице и децембра 1943. погинуо у борбама против усташама, код Петровчића.{{sfn|Николић|1980|pp=43—47}}
 
 
=== Напад на Ашању и одлазак у партизане ===
Као кандидат за члана КПЈ, Влада је још активније наставио са радом на окупљању људи и њиховом укључивању у Народноослободилачки покрет. Као једном од најодлучнијих, поверавани су му најтежи задаци. [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|Августа 1942.]] организовао је прихват групе од десетак младића и девојака из [[Деч]]а, коју је Стеван Жутић Баћа повео у партизане, али пошто су били откривени на Страјиновом салашу, код [[Сремски Михаљевци|Сремских Михаљеваца]], морали су се под борбом повући према [[Ашања|Ашањи]]. Сместили су се у оближњој шуми, а Влада је пуних десетак дана бринуо о њиховој безбедности и исхрани. Упоредо је пратио ситуацију у селу и слао активисте у Деч и [[Карловчић]], како би успоставио везу са [[Посавски партизански одред (Срем)|Посавским партизанским одредом]]. Током боравка групе у околини Ашање, придружили су им се Јоца Станишић и Ђока Миливојевић, који су били први Ашањци који су ступили у партизане. Након успостављања везе са Одредом, Влада је са једним водичем групу партизана отпратио до Марића Беговине, где се налазио Посавски одред.{{sfn|Николић|1980|pp=50—55}}
Касније се повезао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] и [[3. септембар|3. септембра]] [[1941]]. године ступио у [[Посавски партизански одред (Срем)|Посавски партизански одред]] и већ од првог дана учествовао у акцијама.
 
[[Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|десно|мини|250п|[[Скулптура Позив на устанак|Споменик „Позив на устанак“]]]]
 
Касније се повезао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] и [[3. септембар|3. септембра]] [[19411942]]. године ступио у [[Посавски партизански одред (Срем)|Посавски партизански одред]] и већ од првог дана учествовао у акцијама.
=== Народноослободилачка борба ===