Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

Након неколико дана проведених у затвору у Руми, Влада је искористио непажњу, још увек неискусних чувара, који су били припадници „Дојче Маншафта” и успео да побегне преко затворског зида. Успео је да дође до кукурузних поља, која су му пружила сигурну заштиту и након пар дана лутања по сремским пољима дође до атара села [[Ашања|Ашање]]. Ноћу се привукао кући и јавио породици, а потом се сакрио на тавану код комшија Марка и Софије Иванишин, досељеника из [[Доњи Лапац|Доњег Лапца]], којима је Влада доста помогао након њиховог досељења у [[Срем]]. У кући која је делила њихову и Владину кућу, живели су домаћи Немци, али они нису били профашистички оријентисани, па нису представљали велику претњу. Док се скривао на тавану, размишљао је како да се пребаци у [[Србија под немачком окупацијом|Србију]], где је чуо да је избио [[Србија у Народноослободилачкој борби|устанак против окупатора]]. Покушао је да се повеже са Марковим рођаком из [[Београд]]а, који је био [[подофицир]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]], али је овај покушај пропао јер Марко није добио дозволу да напусти село и потражи рођака.{{sfn|Николић|1980|pp=34—43}}
 
[[Датотека:Spomenik Poziv na Ustanak Beograd.jpg|десно|мини|250п|[[Скулптура Позив на устанак|Споменик „Позив''Позив на устанак“устанак'']]]]
Како је тензија између [[Усташе|усташа]], којима је приступио понеки [[Словаци у Србији|Словак]] из Ашање и домаћих Немаца, била доста напета, ово је стварало добру прилику за Србе, које су и једни и други покушавали да придобију за себе. Владин напад на немачке официре је полако заборављен, а преко комшије Адама, који је као домаћи Немац морао да учествује у сеоским стражама, сазнао је да немачка полиција трага за бегунцем из [[Купиново|Купинова]], пошто се Влада у затвору у Руми представио да је из Купинова, јер су га усташе из тог места довеле у затвор. Након што је увидео да су околности повољне одлучио је да се више не крије и истог дана упрегао коње и пошао у поље. Како је извукао поуку из претходног хапшења, ретко је спавао код куће, а чешће у пољу или код пријатеља, који су живели на крају села и у близини шуме и избегавао је сусрете са фолксдојчерима и усташама.{{sfn|Николић|1980|pp=34—43}}
 
 
Након повлачења, Влада и његов кум Станислав Лазић ступили су у Посавски одред, а поподне истог дана су од другова из Штаба Одреда добили нова конспиративна (партизанска) имена{{напомена|Давање тајних „партизанских” имена био је чест случај у [[Срем у Народноослободилачкој борби|Срему у току Другог светског рата]], како међу партизанским борцима, тако и међу сарадницима Народноослободилачког покрета, посебно онима који су долазили са стране. На овај начин сакривао се прави идентитет особе и окупаторско-квислиншким снагама је било теже да открију о коме се ради и да врше репресалије над породицама}} — Станислав се помало бавио браварским занатом па је добио надимак ''Гвоздени'', а Влада је због своје „прве акције” са почетка окупације, када је каменицама засуо аутомобил са немачким официрима, добио назив ''Камени''.{{sfn|Николић|1980|pp=56—62}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=38}} После партизанског напада, у Ашању је дошло појачање из Земуна, Деча и Бечмена, након чега је у центар села доведено 70 ухапшених мушкараца и жена. Према мерама одмазде за убијеног председника општине Јохана Шмита Панчевца требало је да се стреља 50 мештана српске националности, али је ово спречила његова мајка Марија Шмит,{{напомена|Након завршетка рата и делом одласка, а делом протеривања, немачког становништва из Срема, Марија Шмит и њен млађи син Кришан остали су да живе у Ашањи.{{sfn|Николић|1980|pp=64—65}}}} која није желела да због смрти њеног сина страдају недужни људи са којима је годинама живела у слози. Након њеног енергичног протеста, немачки мајор и група усташких функционера отишли су у Земун, а већина похапшених пуштена је исте вечери, док су у затвору задржана њих дванаесторица.{{sfn|Николић|1980|pp=64—65}} Неколико дана касније, група партизана успела је да на путу између Сремских Михаљеваца и Карловчића ухвати и потом убије браћу Јохана и Петера Риса и Артура Таберта, који су руководили отпором немачко-усташке посаде приликом напада на Ашању.{{sfn|Николић|1980|pp=65—70}}
 
=== Реорганизација Одреда и прелазак у Босну ===
У току [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.|септембра 1942.]] извршена је према ранијој наредби [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] реорганизација партизанских снага у [[Срем]]у. Због уништења [[Савез комуниста Војводине|Покрајинског комитета КПЈ за Војводину]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Војводине|Главног штаба НОП одреда Војводине]], као и слабих веза са [[Савез комуниста Србије|Покрајинским комитетом КПЈ за Србију]], који се налазио у [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], руководство партизанског покрета у Срему је привремено стављено у надлежност Треће оперативне зоне [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОП одреда Хрватске]]. Партизански одреди који су дејствовали на овом терену ([[Подунавски партизански одред|Подунавски]], [[Посавски партизански одред (Срем)|Посавски]] и [[Фрушкогорски партизански одред|Фрушкогорски одред]]) преформирани су у батаљоне тада формираног [[Трећи сремски партизански одред|Трећег сремског одреда]]. Посавски партизански одред постао је Трећи посавски батаљон Треће сремског одреда, а његово руководство су сачињавали — командант Илија Богдановић Чича, заменик команданта [[Милан Степановић Матроз]], [[политички комесар]] [[Бранко Пешић|Бранко Пешић Бели]], заменик политичког комесара Милан Веселиновић Феђа. Приликом реорганизације одреда Влада Обрадовић Камени је заједно са још неколико искуснијих бораца пребачен у Ударни вод, који је у оквир Одреда формиран [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] и који је сачињавало двадесетак бораца.{{sfn|Николић|1980|pp=70—75}}
 
[[Датотека:Iriški venac, spomenik Sloboda 006.jpg|250px|мини|лево|Детаљ споменика ''[[Слобода (споменик)|Слобода]]'' на [[Иришки венац|Иришком венцу]]]]
Заједно са борцима Ударног вода, Камени је 29. септембра 1942. учествовао у заседи на Галовици, код Сремских Михаљеваца када је уништен немачки камион, заробљена четири немачка војника, један пушкомитраљез, три пушке и доста муниције.{{sfn|Николић|1980|pp=70—75}} Крајем септембра и почетком октобра 1942. чете Трећег посавског батаљона изводиле су готово свакодневне акције током којих су паљене општинске архиве, разоружаване окупаторско-квислиншке посаде, пресретане жандармеријске патроле, убијани петоколонаши по селима и др. На посебном удару биле су непријатељска упоришта у Шимановцима, Ашањи, Купинову, Хртковцима, Грабовцима и др, док су сва села са српском већином окупаторске посаде напустиле. Акције сремских партизана толико су узеле маха, да су домаћи Немци ретко појављивали на њивама изван села. У већини акција истицао се Ударни батаљон, а међу његовим борцима посебно је предњачио Камени. Храбар и искрен, брзо се зближио са свим борцима у Посавском батаљону, па су га сви волели и ценили. Залагањем Живојина Контића Корчагина, секретара четне партијске ћелије, Влада Обрадовић је октобра 1942. примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и убрзо потом постављен за командира Ударног вода. Заједно са Подунавском четом, чији је командир био Марко Тањурџић Шифтар, који је Каменог годину дана раније укључио у Народноослободилачки покрет, његов Ударни вод је 18. октобра 1942. на путу Прхово—Сремски Михаљевци водио једночасовну борбу са немачком казненом експедицијом, која је дошла да изврши одмазду за раније уништени немачки камион. У тешкој борби убијено је више немачких војника, али су у току борби Немци успели да побију већину од 20 талаца које су повели из Михаљеваца.{{sfn|Николић|1980|pp=75—83}}
 
=== Народноослободилачка борба ===