Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

 
[[Датотека:Vlada Obradović Kameni, Ašanja.jpg|250px|мини|лево|Спомен-биста Владе Обрадовића Каменог у центру Ашање]]
Након партизанских акција у [[Шимановци]]ма, [[Суботиште|Суботишту]], [[Попинци]]ма, Дечу и другим местима, Влада је све више размишљао о могућностима ликвидација окупаторско-усташке посаде у Ашањи. Ову идеју предложио је члановима Месног Народноослободилачког одбора, а потом и руководиоцима Посавског одреда — команданту [[Милан Степановић Матроз|Милану Степановићу Матрозу]] и [[Политички комесар|политичком комесару]] Воји Јовановићу Томи. Штаб Одреда такође је сматрао да се напад на Ашању може успешно извести, па је почео са његовим припремама. Заједно са Станиславом Лазићем и Слободаном Кнежевићем, Влада је тада дошао у Одред, како би као водичи помогли у нападу на село. Додељен је за водича једној десетини из чете чији је командант био [[Милан Јешић Ибра]], чији је задатак био да се пре напада уђе у село и смести на тавану једне штале, са које се могло видети место где се прикупља немачко-усташка стража и одакле би било згодно да је нападне и разоружа, а потом заузме зграду поште.{{sfn|Николић|1980|pp=56—62}}
 
Напад Посавског одреда на непријатељску посаду у Ашањи извршен је у ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#3. септембар|3/4. септембар 1942.]] године. Партизанска група, која се из правца Марића Беговине, Широким шором кретала ка центру села пошла је мало раније од других група, а на ивици села спазио је један фолксдојчер, који је отрчао у центар села и подигао узбуну, што је омогућило немачко-усташкој посади да заузме положаје за одбрану, чиме је у потпуности изостало планирано изненађење. У оштрим борбама, које су вођене у центру села, тешко је рањен комесар Одреда Воја Јовановић{{напомена|Од тада задобијених рана преминуо је након неколико дана.}} Група у којој се налазио Влада успела је да заузме зграде основне школе и општине и запали општинску архиву. Најјачи отпор пружан је из зграде у којој су се налазиле пошта и усташки табор и која је била заштићена зидом од цигле и бункером. Неколико партизанских покушаја да се пребаце преко улице и приближе згради поште осујећено је жестоком митраљеском ватром из ове зграде и са црквеног торња. Међу најактивнијима у пружању отпора била су браћа Јохан и Петер Рис, који су забарикадирани у утврђеној пошти, претили да ће убити сваког ко буде хтео да се преда. У једном од неуспелих напада на зграду поште погинуо је политички комесар чете Васа Рајчевић Стрина. Док су вођене борбе у центру, групе партизана су вршиле претрес фолксдојчерских и усташких кућа тражећи оружје и другу опрему. Највећи број насилно мобилисаних припадника Дојче Маншафта, који су сваке ноћи чували страже око села, током борбе се посакривао и није пружао отпор. Како је време пролазило, а нарочито након погибије комесара чете и рањавања двојице бораца, било је јасно да се упориштем неће овладати до краја ноћи па је Штаб Одреда донео одлуку о повлачењу. У току акције убијен је председник општине Јохан Шмит, заробљена тројица фолксдојчера, као и заплењено 18 пушака и доста војне опреме.{{sfn|Николић|1980|pp=56—62}}