Влада Обрадовић Камени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 69:
Заједно са борцима Ударног вода, Камени је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#29. септембар|29. септембра 1942.]] учествовао у заседи на Галовици, код Сремских Михаљеваца када је уништен немачки камион, заробљена четири немачка војника, један пушкомитраљез, три пушке и доста муниције.{{sfn|Николић|1980|pp=70—75}} Крајем септембра и почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|октобра 1942.]] чете Трећег посавског батаљона изводиле су готово свакодневне акције током којих су паљене општинске архиве, разоружаване окупаторско-квислиншке посаде, пресретане жандармеријске патроле, убијани петоколонаши по селима и др. На посебном удару биле су непријатељска упоришта у [[Шимановци]]ма, [[Ашања|Ашањи]], [[Купиново|Купинову]], [[Хртковци]]ма, [[Грабовци (Рума)|Грабовцима]] и др, док су сва села са српском већином окупаторске посаде напустиле. Акције сремских партизана толико су узеле маха, да су домаћи Немци ретко појављивали на њивама изван села. У већини акција истицао се Ударни батаљон, а међу његовим борцима посебно је предњачио Камени. Храбар и искрен, брзо се зближио са свим борцима у Посавском батаљону, па су га сви волели и ценили. Залагањем Живојина Контића Корчагина, секретара четне партијске ћелије, Влада Обрадовић је октобра 1942. примљен у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и убрзо потом постављен за командира Ударног вода. Заједно са Подунавском четом, чији је командир био Марко Тањурџић Шифтар, који је Каменог годину дана раније укључио у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]], његов Ударни вод је 18. октобра 1942. на путу [[Прхово (Пећинци)|Прхово]]—[[Сремски Михаљевци]] водио једночасовну борбу са немачком казненом експедицијом, која је дошла да изврши одмазду за раније уништени немачки камион. У тешкој борби убијено је више немачких војника, али су у току борби [[Вермахт|Немци]] успели да побију већину од 20 талаца које су повели из Михаљеваца.{{sfn|Николић|1980|pp=75—83}}
Почетком октобра 1942. у [[Срем]] је из [[Босна|Босне]], исцрпљена у борбама са немачким, [[Усташка војница|усташко]]-[[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранским]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] снагама, прешла [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шеста источнобосанска ударна бригада]], са циљем да се њени борци овде мало одморе и среде. У то време у Срему је било преко 800 партизанских бораца. Прилив нових бораца је био константно велик, али услед недостатка наоружања нису сви могли бити прихваћени. Захваљујући [[Фрушка гора|Фрушкој гори]] и кукурузом и сунцокретом засејаном земљишту у остатку Срема преко лета се могло ратовати и одржати на овом равничарском терену. Разматрајући новонасталу ситуацију, у јесен 1942. Окружни комитет КПЈ за Срем и Штаб Трећег сремског одреда дошли су до закључка да би се главнина снага морала пребацити у погодније крајеве, у којима би успела да опстане преко зиме, а потом се на пролеће вратила и наставила са дејствима на свом терену. Након преласка Шесте источнобосанске бригаде у Срем, са препоруком [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] да се ојача једним батаљоном из Срема, размотрена је могућност да главнина Трећег сремског одреда заједно са бригадом пребаци у источну Босну. Припреме за одлазак сремских партизана у Босну вршене су у јединицама Посавског батаљона, као и у селима овог дела Срема. Двадесетак младића из Ашање ступило је тада у Посавски батаљон, што је изазвало велику радост код Каменог и његовог кума Гвозденог. Из рејона [[Брестач]]а, [[Сибач]]а и [[Суботиште|Суботишта]], крајем октобра пут Босне је кренуло 250 бораца Посавског одреда и
=== Борбе у источној Босни ===
| |||