Етерично уље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:SandalwoodEssOil.png|thumb|150px|Стаклена посуда садржи [[уље сандаловог дрвета]]]]
'''Етерична (етарска) уља''' представљају липидну фракцију биљака.
'''Етерична (етарска) уља''' производи посебних биљних ћелија или се стварају у међућелијским просторима, веома јаког мириса и на папиру остављају мрље које брзо испаравају. Представљају смешу различитих једињења: [[алдехид]]а, [[кетон]]а, [[алкохол]]а и различитих и многобројних масних киселина. Основна компонента су свакако терпеноиди и то њихове две класе: [[терпени]] (монотерпени) и [[сесквитерпени]]. У биљкама се најчешће налазе у слободном облику, али могу бити присутна и у форми [[гликозиди|гликозида]]. ▼
▲
Образују се у свим деловима биљке, али у њима нису распоређена равномерно већ су у највећој количини присутна у листу, корену, цвету и плоду. Заступњени су у јако малим количинама, свега око 1% од укупне тежине биљке па је тако за добијање нпр. 1 -{g}- етарског уља потребно утрошити око 4 -{kg}- круничних листића руже.▼
▲Образују се у свим деловима биљке, али у њима нису распоређена равномерно већ су у највећој количини присутна у листу, корену, цвету и плоду.
Примењују се у медицини, производњи финих сапуна, прехрамбеној индустрији, а користе се и у [[козметика|козметици]], за добијање [[парфем]]а и других козметичких препарата.
Биљке које садрже етерична уља називају се [[ароматичне биљке]]. Многе од њих се користе као лековите ([[жалфија]], [[нана]]) или као зачинске биљке ([[вранилова трава|оригано]], [[чубар]])
== Производња етарских уља ==
Постоји више начина за добијање етарских уља. Између осталог:
* [[дестилација]] са [[Водена пара|воденом паром]]
* [[Екстракција (хемија)|екстракција]] помоћу лако [[Organski rastvarač|испарљивих растварача]]
* екстракција помоћу неиспарљивих растварача ([[масти]]) на хладно
* екстракција помоћу неиспарљивих растварача (масти) на топло
* пресовање (цеђење)
* [[Суперкритични флуид|суперкритична]] екстракција [[Угљен-диоксид|угљен-диоксидом]]
Етарска уља из многих биљака се могу изоловати дестилацијом са воденом паром. То је уједно и разлог зашто је важно приликом кувања чаја од нпр. камилице поклопити шољу – како активна компонента чаја, етарска уља, не би се предестиловала и испарила.
Екстракција помоћу лако испарљивих растварача практично представља екстракцију помоћу органских растварача.
Екстракција помоћу неиспарљивих растварача одн. масти се углавном ради када су у етарским уљима присутна лако испарљива једињења која се користе за мирисе и парфеме. Постоји могућност да се таква врста екстракције ради на топло и на хладно.
Етарска уља се могу добити и пресовањем, одн. цеђењем, као и триглицериди из биљака.
Један веома захвалан начин за добијање етарских уља је суперкритичном екстракцијом угљен-диоксидом. Наиме, угљен-диоксид постаје течан под одређеним условима, на високим притисцима и температури, а затим се понаша као суперкритичан флуид. С тим у вези, његова својства се значајно мењају, од неполарне супстанце која је у нормалним условима, угљен-диоксид као суперкритичан флуид представља поларну супстанцу. Та особина се може искористити да се уради екстрација, а затим, по завршетку екстракције, отпусти се притисак и угљен-диоксид у виду гаса изађе из система.
== Види још ==
| |||