|
==== Пигменти ====
The earliest pigments used by Neolithic man were [[charcoal]], [[red ocher]] and [[yellow ocher]]. The black lines of cave art were drawn with the tips of burnt torches made of a wood with [[resin]].<ref name="Anne Varichon pg. 256">Anne Varichon, ''Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples'', p. 256.</ref> Different charcoal pigments were made by burning different woods and animal products, each of which produced a different tone. The charcoal would be ground and then mixed with animal fat to make the pigment.
* ''Vine black'' was produced in Roman times by burning the cut branches of grapevines. It could also be produced by burning the remains of the crushed grapes, which were collected and dried in an oven. According to the historian [[Vitruvius]], the deepness and richness of the black produced corresponded to the quality of the wine. The finest wines produced a black with a bluish tinge the color of [[indigo]].
Најранији пигменти које је неолитски човек користио били су [[Угљен|угљен]], [[Окер|црвени окер]] и жути окер. Црне линије пећинске уметности исцртане су врховима спаљених бакљи израђених од дрвета са [[Смола|смолом]].<ref name="Anne Varichon pg. 256">Anne Varichon, ''Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples'', p. 256.</ref> Различити угљени пигменти настали су спаљивањем различитих дрвених и животињских производа, од којих је сваки давао другачији тон. Угљен би био млевен, а затим помешан са животињском машћу да би се створио пигмент.
The 15th-century painter Cennino Cennini described how this pigment was made during the Renaissance in his famous handbook for artists: "...there is a black which is made from the tendrils of vines. And these tendrils need to be burned. And when they have been burned, throw some water onto them and put them out and then mull them in the same way as the other black. And this is a lean and black pigment and is one of the perfect pigments that we use."<ref name="Lara Broecke 2015, p. 60">Lara Broecke, ''Cennino Cennini's ''Il Libro dell'Arte'': a New English Translation and Commentary with Italian Transcription'', Archetype 2015, p. 60.</ref>
* ''Винско црно'' се производило се у римско доба спаљивањем посечених грана винове лозе. Могло би се добити и спаљивањем остатака уситњеног грожђа које се сакупљало и сушило у пећи. Према историчару [[Марко Витрувије|Витрувију]], дубина и богатство произведеног црног пигмента кореспондирали су квалитету вина. Од најфинијих вина добило се црно са плавкастим нијансом боје [[Indigo|индига]].
Сликар из 15. века [[Ченино Ченини]] описао је како је овај пигмент направљен током ренесансе у свом чувеном приручнику за уметнике: „... постоји црна боја која се прави од витица винове лозе. И те витице треба спалити. А када оне изгоре, на њих се баци мало воде да се угасе, а затим се изгњече на исти начин као и друга црна боја. А ово је мршави и црни пигмент и један је од савршених пигмената које користимо.”<ref name="Lara Broecke 2015, p. 60">Lara Broecke, ''Cennino Cennini's ''Il Libro dell'Arte'': a New English Translation and Commentary with Italian Transcription'', Archetype 2015, p. 60.</ref>
Cennini also noted that "There is another black which is made from burnt almond shells or peaches and this is a perfect, fine black."<ref name="Lara Broecke 2015, p. 60"/> Similar fine blacks were made by burning the pits of the peach, cherry or apricot. The powdered charcoal was then mixed with [[gum arabic]] or the yellow of an egg to make a paint.
Ченини је такође приметио да „Постоји још једна црна боја која је направљена од изгорелих љуски бадема или брескви и ово је савршена, фина црна боја.“<ref name="Lara Broecke 2015, p. 60"/> Слична фина црна боја је прављена спаљивањем коштица брескве, трешње или кајсије. Затим се угљени прах мешан са [[Gum arabic|гумирабиком]] или жуманцетом јајета да би се направила боја.
Different civilizations burned different plants to produce their charcoal pigments. The [[Inuit]] of Alaska used wood charcoal mixed with the blood of [[Pinniped|seals]] to paint masks and wooden objects. The Polynesians burned coconuts to produce their pigment.
* ''[[Lamp black]]'' was used as a pigment for painting and frescoes. as a dye for fabrics, and in some societies for making tattoos. The 15th century Florentine painter Cennino Cennini described how it was made during the Renaissance: "... take a lamp full of linseed oil and fill the lamp with the oil and light the lamp. Then place it, lit, under a thoroughly clean pan and make sure that the flame from the lamp is two or three fingers from the bottom of the pan. The smoke that comes off the flame will hit the bottom of the pan and gather, becoming thick. Wait a bit. take the pan and brush this pigment (that is, this smoke) onto paper or into a pot with something. And it is not necessary to mull or grind it because it is a very fine pigment. Re-fill the lamp with the oil and put it under the pan like this several times and, in this way, make as much of it as is necessary."<ref name="Lara Broecke 2015, p. 60"/> This same pigment was used by Indian artists to paint the [[Ajanta Caves]], and as dye in ancient Japan.<ref name="Anne Varichon pg. 256"/>
Различите цивилизације су спалиле различите биљке да би произвеле угљене пигменте. [[Инуити]] на Аљасци су користили дрвени угаљ помешан са крвљу [[Перајари|перајара]] као боју за маске и дрвене предмете. Полинежани су сагоревали кокосов орах како би произвели свој пигмент.
* ''[[Ivory black]]'', also known as [[bone char]], was originally produced by burning ivory and mixing the resulting charcoal powder with oil. The color is still made today, but ordinary animal bones are substituted for ivory.
* ''Лампна црна'' је коришћена као пигмент за сликање и фреске, као боја за тканине, а у неким друштвима и за израду тетоважа. Фирентински сликар из 15. века Ченино Ченини описао је како је направљена током ренесансе: „... узмите лампу на ланено уље, напуните је уљем и упалите лампу. Затим је поставите упаљену под темељно очишћену посуду, и поставите пламен лампе два или три прста од дна посуде. Дим који излази из пламена удараће о дно посуде и сакупљати се, постајући густ. Сачекајте мало, узмите посуду и отчеткајте овај пигмент (тј. овај дим) на папир или у лонац са нечим. И није потребно да се он муља или меље, јер је то врло фини пигмент. Поново напуните лампу уљем и ставите је испод посуде, поновите то неколико пута и на тај начин направите онолико пигмента колико је потребно.”<ref name="Lara Broecke 2015, p. 60"/> Овај исти пигмент користили су индијски уметници за бојење [[Пећине Аџанте|Аџанта пећина]] и кориштен је као боја у древном Јапану.<ref name="Anne Varichon pg. 256"/>
* ''[[Mars Black (pigment)|Mars black]]'' is a black pigment made of synthetic [[iron oxides]]. It is commonly used in water-colors and oil painting. It takes its name from [[Mars]], the god of war and patron of iron.
* ''[[Bone char|Слоновачко црно]]'', такође познат и као коштани угљен, првобитно је произведен сагоревањем слоноваче и мешањем добијеног праха угља са уљем. Боја се израђује и данас, али слоновача је замењена обичним животињским костима.
* ''[[Mars Black (pigment)|Марс црно]]'' је црни пигмент направљен од синтетичких [[Gvožđe oksid|оксида гвожђа]]. Обично се користи у воденим бојама и сликању уљаним бојама. Име је добио по [[Марс]]у, богу рата и заштитнику гвожђа.
==== Боје ====
Good-quality black [[dyes]] were not known until the middle of the 14th century. The most common early dyes were made from bark, roots or fruits of different trees; usually walnuts, chestnuts, or certain oak trees. The blacks produced were often more gray, brown or bluish. The cloth had to be dyed several times to darken the color. One solution used by dyers was add to the dye some iron filings, rich in iron oxide, which gave a deeper black. Another was to first dye the fabric dark blue, and then to dye it black.
Квалитетне црне [[Боја|боје]] нису биле познате до средине 14. века. Најчешћа ране боје прављена су од коре, корена или плодова различитих стабала; обично ораха, [[кестен]]а или појединих стабла [[храст]]а. Произведене црне боје често су биле више сиве, смеђе или плавкасте. Платно је требало неколико пута бојити да би потамнило. Једно од решења које су фарбачи користили било је додавање у боју гвоздених опиљака богатих оксидом гвожђа, што је давало дубљу црну. Друго је било да се тканина прво обоји у тамно плаву боју, а затим у црну.
A much richer and deeper black dye was eventually found made from the [[oak apple]] or "gall-nut". The gall-nut is a small round tumor which grows on oak and other varieties of trees. They range in size from 2–5 cm, and are caused by chemicals injected by the larva of certain kinds of [[gall wasp]] in the family Cynipidae.<ref name=cranshaw>{{cite book|last=Cranshaw|first=Whitney|title=Garden Insects of North America|url=https://archive.org/details/gardeninsectsofn0000cran|url-access=registration|year=2004|publisher=Princeton University Press|location=Princeton, New Jersey|isbn=0-691-09560-4}}</ref> The dye was very expensive; a great quantity of gall-nuts were needed for a very small amount of dye. The gall-nuts which made the best dye came from Poland, eastern Europe, the near east and North Africa. Beginning in about the 14th century, dye from gall-nuts was used for clothes of the kings and princes of Europe.<ref>Michel Pastoureau (2008), ''Noir – Histoire d'une couleur'', pp. 112–13.</ref>
На крају је пронађена много богатија и дубља црна боја направљена од [[oak apple|храстове јабуке]] или „чемерног ораха“. Овај орах је мала округла израслина која расте на храсту и другим врстама дрвећа. Њихове величине су од 2–5 -{cm}-, а узрокују их хемикалије које ињектира ларва одређених врста [[Gall wasp|оса]] из породице -{''Cynipidae''}-.<ref name=cranshaw>{{cite book|last=Cranshaw|first=Whitney|title=Garden Insects of North America|url=https://archive.org/details/gardeninsectsofn0000cran|url-access=registration|year=2004|publisher=Princeton University Press|location=Princeton, New Jersey|isbn=0-691-09560-4}}</ref> Ова боја је била врло скупа; велика количина ових ораха била је потребна за врло малу количину боје. Ораси од којих је прављена најбоља боја долазили су из Пољске, источне Европе, Блиског Истока и северне Африке. Почев од отприлике 14. века, ова боја се користила за одећу краљева и принчева Европе.<ref>Michel Pastoureau (2008), ''Noir – Histoire d'une couleur'', pp. 112–13.</ref>
AnotherЈош importantједан sourceважан ofизвор naturalприродних blackцрних dyesбоја fromод the17. 17thвека centuryнадаље onwardsбило wasје theкампешевско [[logwood tree]]дрво, orили -{''[[Haematoxylum campechianum]]''}-, whichкоје је alsoтакође producedпроизводило reddishцрвенкасте andи bluishплавкасте dyesбоје. ItТо isје a species ofврста [[Flowering plantСкривеносеменице|floweringцветајућег]] treeдрвета inиз theпородице [[legumeМахунарке|махунарки]] family, -{[[Fabaceae]]}-, thatкоја isје nativeпореклом toиз southernјужног MexicoМексика andи northernсеверне CentralЦентралне AmericaАмерике.<ref name=GRIN>{{GRIN | ''Haematoxylum campechianum'' | 18172 | access-date = 2009-01-27}}</ref> TheМодерна modernдржава nation[[Белизе]] ofнастала Belizeје grewиз fromенглеских 17thкампова centuryза Englishсечу logwoodтаквих loggingшума у 17. campsвеку.
SinceОд theсредине mid-19th19. century,века syntheticсинтетичке blackцрне dyesбоје haveуглавном largelyсу replacedзамениле naturalприродне dyesбоје. OneЈедна ofод theважних importantсинтетичких syntheticцрних blacksбоја isје [[Nigrosin|нигросин]], aкоја mixtureје ofсмеша syntheticсинтетичких blackцрних dyesбоја (CIЦИ 50415, Solventрастварач blackцрна 5) madeнаправљена byзагревањем heating a mixture ofсмеше [[nitrobenzeneнитробензен]]а, [[anilineанилин]]а andи anilineанилин hydrochlorideхидрохлорида inу theприсуству presenceбакарног ofили a copper or ironгвозденог [[catalystкатализатор]]а. Its mainЊена industrialглавна usesиндустријска areупотреба asје aкао colorantбоја forза lacquersлакове andи varnishesглазуре andи inу marker-penмастилу inksмаркера.<ref>Green F. J. (1990), ''The Sigma-Aldrich Handbook of Dyes, Stains and Indicators'', pp. 513–15. Milwaukee: Aldrich. {{ISBN|0-941633-22-5}}</ref>
== Види још ==
| 