Арбанаси (народ) — разлика између измена

Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
мНема описа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8)
Гури барф је била љетна резиденција [[Скендербег]]ове жене током првих година брачног живота и док је Турци још нису заузели. Испод планине на којој се у доба Ивана Јастребова налазила цитадела, лежи запуштена и у рушевинама широка плодна долина. Ту се наводно родио [[Александар Велики|Александар Македонски]] поред Пеље на пола сата у селу Музаки. Ефенди Васа, у доба Јастребова гувернатор Либана, у вријеме Берлинског конгреса се трудио у корист Арбанаса и писао је како је Мат - [[Македонија]] и да је у сусједству Мата мјесто Пела. Циљ Васе је био доказати да је Александар Македонски био Албанац и родио се у Мату. I по Барлецију Мат је Македонија јер се срећу изрази ''Aemathia sev. Macedonia''. [[Божидар Вуковић]] је Подгорицу и Зету смјештао у ''маћедонске пределе'' (Маћа, Мат), а и митрополит скендеријски [[Мардарије Ускоковић (митрополит)|Мардарије Ускоковић]] (у доба Светог [[Василије Острошки|Василија Острошког]]) се титулисао и македонским именом. [[Скендерија (област)|Скендерија]] је [[Туркификација|турцизирано]] Александрија, као и [[Скадар]] од Алекснадар. Многи називи мјеста (градови, цркве, села, језера...) носе назив по Александару Великом (Скадар - Алекснадар, [[Љеш]] - Алесио, [[Љешанска нахија]], [[Лесендро]] - острво на [[Скадарско језеро|Скадарском језеру]], [[Улцињ]] - Лицин, [[манастир Светог Александра у Орошу]] (иако је црква посвећен свецу истога имена), некадашња црква св Александра код села [[Велики Микулићи]] код Бара, Скендербег значи Александар бег), [[Лека Дукађин]] носи име по Алекснадру... У Доњој Албанији или старој Далмацији, чија је граница била код ријеке [[Маћа|Маће]], цар [[Диоклецијан]] је извео из Италије Пителе које је назвао Римљанима. Да се латинизовање овдје није примало, о томе свједочи [[Данијеле Фарлати]] говорећи да није било лако ширити латинство у грчким земљама, као међу Србима. Отуда су сјеверњи крајеви Албаније (српски) лакше покатоличени него јужнији, који су били под утицајем Грка. Могућа је повезаност имена Далмација и Мат, Маћа, Македонија. У Албанији имамо и 2 куле које носе име и по области на којима су се налазили, кула [[Бургајет (тврђава)|Мат]] и тврђава [[Далмација (тврђава у Албанији)|Далмација]]. У штампаном тому хрисовуље сабраних канона цара Јустинијана наведене су и границе Горње и Доње Албаније. Горња је била од Кројског владичанства, а доња од Љешког. Према таквом виђењу и [[Антика|античка]] имена Македонија и Далмација би била у вези. Назив Далмација је, по таквој етимологији, настао од Доња Македонија, Маћедонија, ријека Маћа, ''Macedonia''. Дал би било доле, доња, а мациа, Македонија. Чак је и острво [[Хвар (острво)|Хвар]] имало [[Словенски језици|славенски]] назив Лесина, много вијекова, што је у могућој вези с именом Лесандро, Александар, а не шума, лес, како неки сматрају.
 
Из чињеница да се и [[Александар Велики]] и [[Скендербег]] приказују данас и као [[Грци]], словенски Македонци, Албанаци и Срби (због свједочења Луцића и Гундулића) и због очуване традиције везане за Александра Великог, и код Срба и Албанаца, јасна је историјска повезаност ова два народа. Испреплетеност и народних обичаја: [[Крвна освета|крвне освете]], [[Слава|крсне славе]], [[Побратимство|побратимства]]... као и словенизама у албанском језику, као и бројних словенских [[топоним]]а и [[хидроним]]а широм Албаније указују да је назив Арбанаси везан и за данашње Србе и Албанце. [[Вицко Змајевић]] је католичке Арбанасе поред Скадарског језера пресељавао код [[Задар|Задра]], гдје су основали насеље Арбанаси. Имена и презимена прве три сеобе су углавном српска уз мању примјесу албанизама. Племе [[Шестани]], које је остало код Скадарског језера, је временом језички албанизовано, али су се ширењем Црне Горе на тај простор, вратили на употребу српског језика. По свједочењу католика и припадника племена Шестани, Ђоке Дабовића у књизи ''Племе Шестани'', стари Шестани су говорили да знају и ''нашки и арбанашки''. <ref>{{Cite book|last=Dabović|first=Đoko|authorlink= |coauthors= |title=Pleme Šestani, str. 132.|year=2006|url= |publisher=Udruženje građana Šestani|location=Bar|id=}}</ref> Срби и Арбанаси су повезани ратничким обичајима у смислу да се често ради о граничарима, крајишницима, ратницима и горштацима, али постоји повезаност и самих имена: С'''арб'''љи, '''Арб'''анаси - '''Алб'''анаци. Етногенезанама су данас развијени у двије посебне нације. Да се име Срби и Арбанаси може доводити у везу, и да је старији облик био и Сарбљи, свједоче својим писањем житељи [[Хвар (острво)|Хвара]] (Лесине) [[Петар Хекторовић]] и [[Ханибал Луцић]]. Луцић у пјесми ''У похвалу града [[Дубровник]]а'' пише: ''[[Александар Велики|Алежандар]], ки би од '''Сарб'''љих краљ, и ки за тим вас свит доби, и зва се велики.'' <ref>{{Cite book|last=Lucić | first = Hanibal|authorlink= | title = U POHVALU GRADA DUBROVNIKA |year=| url = http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Luci1.htm | publisher = | location = |id=}}</ref> И [[Иван Гундулић]] у епу [[Осман (еп)|Осман]] пише: ''...од Лехсандра Србљанина врх свијех цара цара славна.'' <ref>{{Cite book|last=Gundulić | first = Ivan|authorlink= | title = Osman, Pjevanje treće|year=| url = http://www.ffzg.unizg.hr/infoz/dzs/html/Gunduli1.htm| publisher = | location = Dubrovnik |id=}}</ref> Јак култ [[Александар Велики|Александра Великог]] се види и на простору југоисточне Црне Горе и сјеверне Албаније, али и шире, у виду бројних топонима, хидронима, цркава посвећених Светом Александру... Албанолог [[Каплан Буровић]] је мишљења да су [[Шиптар]]и дошли из [[Литванија|Литваније]] (због бројних сличних ријечи у [[Албански језик|албанском]] и [[Литвански језик|литаванском језику]]), преко [[Румунија|Румуније]], а не са [[Кавказ]]а. Племић Петар Хекторовић је у врсном пјесничком дјелу [[Рибање и рибарско приговарање]]'' ([[Млетци]], [[1568]].) описао путовање са двојицом неписмених хварских рибара, Паскојем Дебељом и Николом Зетом, од Хвара до [[Брач]]а и [[Шолта|Шолте]] и уједно објавио први нотни запис на нашим просторима. Они су му пјевали бугарштицу о Радославу Северињанину ([[Дробета-Турну Северин|Северин]] у Румунији) и рекли су му да пјевају на '''сарб'''ски начин. <ref>{{Cite book|last=Хекторовић|first=Петар|authorlink= |title=Рибање и рибарско приговарање|year=1568|url= |publisher= |location=Млетци|id= }}</ref> И наш назив за једну морску рибу јарких боја је [[Владика арбанашка]]. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=VLADIKA ARBANAŠKA (THALASSOMA PAVO)|year= |url=https://www.wildcroatia.net/galerije/podvodna/vladika-arbanaska-thalassoma-pavo|publisher= |location= |id=|access-date=22. 08. 2019|archive-date=22. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190822082804/https://www.wildcroatia.net/galerije/podvodna/vladika-arbanaska-thalassoma-pavo|url-status=dead}}</ref> Владика је од народног назива за епископа, чије су богослужбене одежде такође шарених боја, а арбанашка указује на православне Сарбе-Арбанасе. Румуни Србе називају Сарби, док Албанци себе, свој језик и државу не зову албанским него шиптарским именом (''Shqiptarët'', ''gjuha shqipe'', ''Shqipëria''). Албанско је међународно име за њих. Поред Ханибала Луцића и Петра Хекторовића из 16. вијека, који Србе назива Сарбљи, и фрањевац [[Матија Дивковић]], 1563. у књизи штампаној ћирилицом ''Наук Карстијански'', ћирилицу назова ''слови '''Сарп'''скиеми''. Кад је 1601. изашла историја Орбинијева, у Босни су почели излазити зборници са грбовима словенских земаља и знаменитих породица. У зборнику из фојничког католичког манастира пише да га је написао 1340. поп Станислав Рубчић, на славу ''Стипа Немањића цара '''Сарб'''лена и Бошћнака''.<ref>{{Cite book|last= Руварац |first= Димитрије |authorlink= |coauthors= |title= Ево, шта сте нам криви!, стр. 119., 140. |year=2018|url= |publisher= Етхос |location= Београд|id=}}</ref> [[Стефан Првовенчани]] град [[Скадар]] назива ''поносни град '''Сар'''доник'', <ref>{{Cite book|last=Буровић |first= Каплан |authorlink= |title= Скадар, pp. 21., 23. |year=2014 |url= |publisher= Штампарија Вукторија|location= Ниш|id= }}</ref> а у сјеверној Арбанији имамо и град [[Сард (Албанија)|Сард]]. У писму из [[1454]]. године као ''драгоман '''сар'''пски'' се спомиње Стијепко Калогуревић из [[Котор]]а. <ref>{{Cite book|last=Миклошич|first=Франц|authorlink= |others= |title=Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii|year=1858|url=https://archive.org/stream/monumentaserbic00miklgoog#page/n476/mode/2up|publisher=|pages=465|location=Беч|id=}}</ref>
 
[[Миховил Павлиновић]] је у [[Подгора (општина)|Подгори]] [[1865]]. године написао текст ''Из повјести Црногорске Арбанаске'' који је објављен [[1866]]. године у црногорском годишњаку [[Орлић (црногорски годишњак)|Орлић]]. У тексту пише да су Срби и Скипетари браћа којима су крв и језик доста измијешани, а да их веже знамен [[За крст часни и слободу златну|часнога крста]]. Једини и други знају за [[Виле (митологија)|виле]] посестриме, [[побратимство]], заједничка је изрека [[Крв није вода (изрека)|Крв није вода]]... Кастриотић се родио од ''Војсаве Србкиње''. У поетском опису слоге, Павлиновић наводи да су [[Скендербег|Јуре]] и [[Стефан Црнојевић]], па за њима и све војводе и кнезови ''србски и скипетарски'' размјенили оружје у знак побратимства. Наведено је да је готова четвртина ''арбанаскога'' језика јест ''словинска''. <ref>{{Cite book|last=Павлиновић|first=Миховил|authorlink=Миховил Павлиновић|coauthors=|title=Орлић, Из повјести Црногорске Арбанаске |year=1866|url=|publisher=|location=Цетиње|id=|pages=35}}</ref>
246.591

измена