Источно ратиште Америчког грађанског рата — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: мини|Председник [[Абрахам Линколн обилази Армију Потомака на…
(нема разлике)

Верзија на датум 20. април 2021. у 09:48

Источно ратиште америчког грађанског рата (енгл. Eastern Theater of the American Civil War) обухвата ратне операције на источној обали САД током грађанског рата (1861-1865). Већина ратних операција је током прве три године рата вођена у државама Вирџинија (део Конфедерације) и Мериленд (део Уније). Током четврте године рата, борбе су се прошириле на Џорџију и обе Каролине.

Председник Абрахам Линколн обилази Армију Потомака на бојишту код Ентитама (1862).

Позадина

Амерички грађански рат почео је 14. априла 1861. када су Јужњаци (сецесионисти) заузели Форт Самтер () у близини Чарлстона (Јужна Каролина). Настао је рат 22 северне државе (22.9 милиона становника) против 11 јужних (5.5 милиона, од чега 3.5 милиона робова). Сва се индустрија налазила на Северу, а Југ је обиловао памуком и прехрамбеним производима. Регуларна војска САД пре одцепљења јужних држава била је малобројна. У почетку сукоба више од 2/3 официра и скоро целокупни остали састав изјаснили су се за Унију. Главну снагу Конфедерације чинили су добровољци, вични оружју, који су у почетном периоду рата били бројно јачи од регуларних трупа Севера. На мору и рекама Север је имао надмоћ, јер је већина ратних бродова (око 90, од чега 30 парних) и важнијих арсенала, бродоградилишта и складишта остала у рукама Уније. Конфедерација је 17. априла 1861. одобрила гусарење, а Унија је два дана касније прогласила поморску блокаду Конфедерације. Поморска ситуација сецесиониста се нешто поравила 20. априла заузећем поморске базе Норфок, где је заплењено око 2.000 топова, разног ратног материјала и неколико ратних бродова. Од 565 официра, колико је имала ратна морнарица САД, до тада је већ 260 прешло на страну Југа и приступило стварању нове Ратне Морнарице Конфедерације.[1]

Да би опет успоставио Унију, Север је морао офанзивним операцијама да освоји целу област Конфедерације. План Југа заснивао се на дуготрајном отпору, гусарењу и диверзијама. Наде Југа да ће блокада од стране Севера, којом је прекинут извоз памука, изазвати интервенцију Велике Британије и Француске нису се оствариле. Разуђена источна обала Северне Америке и речно војиште Мисисипија стварали су обема странама повољне услове за садејство ратне морнарице са копненом војском. Главно поморско војиште на североистоку био је залив Чеспик, са рекама Потомак (), Репехенек (), Јорк () и Џејмс (), а најважније речно био је Мисисипи са пловним притокама. Напори југа на мору могли су бити усмерени само у правцу ломљења и пробијања блокаде.[1]

Референце

  1. ^ а б Гажевић, Никола (1970). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 119—120.