Ђорђе Бубало — разлика између измена
Нова страница: {{Научник | име = Ђорђе П. Бубало | слика = | ширина_слике = | опис_слике… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 20. април 2021. у 13:49
Ђорђе П. Бубало (Београд, 25. мај 1969) је српски историчар и универзитетски професор, који се бави проучавањем политичке и друштвене историје српског народа и српских земаља у средњем веку. Као доктор историјских наука и редовни професор Универзитета у Београду, предаје на катедри за историју српског народа у средњем веку, на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Члан је Управног одбора Матице српске и неколико радних тела Српске академије наука и уметности (Одбор за проучавање Косова и Метохије, Одбор за изворе српског права, Хиландарски одбор, Балканолошки одбор).[1][2]
| Ђорђе П. Бубало | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. мај 1969. |
| Место рођења | Београд,,  СФРЈ |
| Научни рад | |
| Поље | Историја српског народа у средњем веку |
| Институција | Филозофски факултет у Београду |
Биографија
Рођен је 25. маја 1969. године у Београду. Дипломирао је на Oдељењу за историју Филозофског факултета у Београду (1996) са радом "Отроци и робови", за који је добио награду из фонда "Радован Самарџић" за најбољи дипломски рад. Потом је 1997. године изабран у звање асистента-приправника, за предмет "Национална историја средњег века" на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Након одбране магистарског рада под називом "Номици и номичке књиге" (2001) изабран је у звање асистента (2002). Након одбране докторске дисертације под називом "Писана документа у средњовековном српском друштву" (2007) изабран је у звање доцента за ужу научну област Историја српског народа у средњем веку са историјском географијом и страрословенским језиком. Затим је изабран за ванредног (2012), а потом и за редовног професора Универзитета у Београду (2017).[3][4]
Члан је Управног одбора Матице српске,[5] Одбора за проучавање Косова и Метохије (САНУ),[6] Одбора за изворе српског права (САНУ),[7] Хиландарског одбора САНУ,[8] Балканолошког одбора САНУ,[9] а такође је члан уређивачког и редакционог одбора Српског биографског речника, као и уредништва Зборника Матице српске за историју.[10].
Важнији радови
- Бубало, Ђорђе (2004). Српски номици. Београд: Византолошки институт.
- Бубало, Ђорђе (2004). „Библиографија радова академика Симе Ћирковића”. Зборник радова Византолошког института. 41: 11—53.
- Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
- Бубало, Ђорђе (2009). Писана реч у српском средњем веку: Значај и употреба писаних докумената у средњовековном српском друштву. Београд: Стубови културе.
- Бубало, Ђорђе (2009). „Да ли су краљ Стефан и Првовенчани и његов син Радослав били савладари?”. Зборник радова Византолошког института. 46: 201—227.
- Бубало, Ђорђе (2010). Душанов законик. Београд: Завод за уџбенике, Службени гласник.
- Бубало, Ђорђе (2011). „Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 79—93.
- Бубало, Ђорђе (2012). Законик цара Стефана Душана. Света Гора: Манастир Хиландар.
- Бубало, Ђорђе; Крестић, Петар В. (2013). Владари Србије. Београд: Младинска књига.
- Bubalo, Đorđe (2014). Pragmatic Literacy in Medieval Serbia. Turnhout: Brepols.
- Бубало, Ђорђе (2016). Српска земља и поморска у доба владавине Немањића. 1. Београд: Филип Вишњић.
- Бубало, Ђорђе (2016). „Ктиторски портрет и ктиторска повеља (Двојно ктиторство на фрескама дечанског храма и у трећој дечанској хрисовуљи)”. Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе. 48: 93—111.
- Бубало, Ђорђе (2017). „Свакодневна писменост у краљевству српске земље и поморске” (PDF). Летопис Матице српске. 193 (499): 863—875.
- Бубало, Ђорђе (2017). „Драгутин Анастасијевић на Светој Гори 1906/7. и 1912. године”. Хиландарски зборник. 14: 233—307.
- Бубало, Ђорђе (2018). „Стојан Новаковић - замисли и подухвати системског издавања средњовековних српских извора”. Стојан Новаковић: Поводом сто седамдесет пет година од рођења. Београд: САНУ. стр. 395—421.
- Бубало, Ђорђе (2019). „Територијална компонента краљевске титуле Немањића”. Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића. Београд: САНУ. стр. 245—290.
- Бубало, Ђорђе (2020). „Још једном о години смрти краља Стефана Првовенчаног”. Стефан Првовенчани и његово доба. Београд: Историјски институт. стр. 99—118.
Референце
- ^ Филозофски факултет у Београду: Ђорђе Бубало
- ^ Филозофски факултет у Београду: Извештај (2017)
- ^ Филозофски факултет у Београду: Ђорђе Бубало
- ^ Филозофски факултет у Београду: Извештај (2017)
- ^ Матица српска: Управни одбор
- ^ САНУ: Одбор за проучавање Косова и Метохије
- ^ САНУ: Одбор за изворе српског права
- ^ САНУ: Хиландарски одбор
- ^ САНУ: Балканолошки одбор
- ^ МС: Зборник Матице српске за историју
