Новине србске — разлика између измена

[[Датотека:Dimitrije Davidović.jpg|мини|десно|200п|Димитрије Давидовић [[1834.]] године, уље на платну, рад [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]].]]

Појава штампе у Кнежевини Србији у тесној је вези са издвајањем грађанства као самосталне друштвене класе. Релативно миран развитак Србије после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] условио је бржи развој привреде - трговине и занатства - што је довело до формирања прве буржоазије. Настао је још један друштвени слој - чиновништво. И тако се, од трговаца, занатлија и чиновника, формирало градско становништво које се постепено али видно истицало својим економским, политичким, а нарочито културним интересима.

[[Датотека:Serbian newspapers printed on Corfu during World War I.jpg|мини|лево|200п|Српске новине штампане на Крфу током Првог светског рата; Сакупио Лука Лазић за [[Библиотека Лазић|Библиотеку Лазић]]; Налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу [[Адлигат]] у Београду.]]

Новине су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима. Њихов уредник [[Димитрије Давидовић]] имао је вишегодишње новинарско искуство, и то у [[Беч]]у, европском центру; то је омогућило Давидовићу да испољи све своје новинарске и уредничке квалитете; Државна штампарија у којој су новине штампане, располагале је добром техником и имала је веште мајсторе, доведене из иностранства. Највише претплатника било је [[1834]]. и [[1835]]. године, до лета прве године излажења било је 600, касније се број претплатника повећавао.