Петровдан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситно |
|||
Ред 11:
Петровдан је сматран за календарску границу у години: после њега у природи наступају промене, које указују на приближавање јесени ([[народни календар]]). По рус. веровањима, на Петровдан је то боже св. Петар «поплувао» лишће, па се стога после тог дана више не кувају траве и биле, не ломе сегране за метле и ел. Бугари су веровали да после Петровдана време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте. У неким руским обредима на Петровдан одразиле су се представе о овом празнику као календарском врху године. Тако су у јужнорус. губернијама луди одлазили у освит зоре на Петровдан да «чувају сунце», тј. да гледају како оно на изласку «игра», преливајући се у разним бојама.<ref>[http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/paljenje-petrovdanskih-lila-lilanje/ Обичај прављења и паљења петровданских лила]</ref>
'''Код Срба постоји обичај''' да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.<ref>[http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Articles/10_GEM_67-68_Barjaktarovi%C4%87_177-194.pdf/ Обичај и њихов значај у прошлости]</ref> У [[Хомоље|Хомољу]] и [[Звижд]]у је о Петровдану и неким другим празницима постојао обичај да се пале велике ватре зване ''привјег'' за оне који су умрли без свеће.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/04/08?pageIndex=00030 "Политика", 8-11. април 1939]</ref>
== Нема народа без обичаја ==
| |||