Жорж Помпиду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
== Председник ==
Након пропалог референдума иѕ 1969. године Де Гол подноси оставку и Помпиду постаје председник Француске. На свеопштим изборима 15.јуна 1969. године побеђује Председника Сената и вршиоца дужности Председника Алана Поера са 15% више гласова. Иако и сам Голиста, Помпиду је био прагматичнији од Де Гола, посебно олакшавајући приступање Велике Британије Европској Заједници 1. јануара 1973. Почео је са планом индустријализације и иницирао програм Arianespace, као и пројекат брзог воза ТЗВ, и тако допринео развијању цивилног нуклеарног програма. Био је скептичан по питању концепта "Новог друштва" који је предложио председник владе Жак Чабан-Делма
▲Након пропалог референдума иѕ 1969. Де Гол подноси оставку и Помпиду постаје председник Француске.На свеопштим изборима 15.јуна 1969. побеђује Председника Сената и вршиоца дужности Председника Алана Поера са 15% више гласова.Иако и сам Голиста, Помпиду је био прагматичнији од Де Гола,посебно олакшавајући приступање Велике Британије Европској Заједници 1. јануара 1973. Почео је са планом индустријализације и иницирао програм Arianespace, као и пројекат брзог воза ТЗВ, и тако допринео развијању цивилног нуклеарног програма. Био је скептичан по питању концепта "Новог друштва" који је предложио председник владе Жак Чабан-Делма. 1972. Чабан-Делма је замењен Пјером Месмером,нешто конзервативнијим Голистом.
Док се лево оријентисана опозиција организовала пропагирајући заједнички програм пред изборе 1971. године, Помпиду је проширио своју "председничку већину" укључујући централистичке про-Европске партије.
Линија 46 ⟶ 45:
Помпдиуово време проведено у служби председника је обележено константним напорима да се модернизује француска престоница. То се може видети кроз конструисање модерног музеја уметности Центра Бобур (преименован у центар Помпиду након његове смрти). Остали покушаји модернизације укључују и рушење маркета на отвореном у предграђу Ле Хал, и саградњом новог тржног центра са истим називом. Такође је заслужан за изградњу куле Монтпарнас и аутоцесте на десној обали реке Сене.
Док је још био на фунцији председника, Помпиду је изненада преминуо 2. априла 1974. године. Помпидуова жена Клод Помпиду је преминула тек 30 година касније. Пар је имао једног сина Алана Помпидуа, бившег председника Европске канцеларије за патенте.
== Референце ==
| |||