Арман Фалер — разлика између измена

'''Клеман Арман Фалер''' ({{јез-фр|Clément Armand Fallières}}; [[Мезин]], [[6. новембар]] [[1841]] — [[Лан (Лот и Гарона)|Лан]], [[22. јун]] [[1931]]) је био [[Француска|француски]] политичар и [[списак председника Француске|председник Француске]] од 1906. године до 1913. године.

Рођен је у [[Мезин]]у у ''[[Департмани Француске|департману]]'' [[Лот и Гарона]], [[Француска]]. Студирао је право и радио адвокат у [[Нерак]]у, започевши политичку каријеру као општински одборник (1868), а касније градоначелник (1871), и одборник у скупштини департмана Лот и Гарона (1871). Био је жестоки [[република]]нац, па је изгубио позицију у мају 1873. године, након пада [[Луј Адолф Тјер|Тјера]], али је у фебруару 1876. изабран за одборника у Нераку. У скупштини је био као републикански левичар, потписао је протест од 18. маја 1877. године, и био реизабран пет месеци касније.

OnОн jeје 1880. године постао државни подсекретар у министарству унутрашњих послова под министром [[Жил Фери|Жилом Феријем]] (мај 1880. до новембра 1881). Од 7. августа 1882. године до 20. фебруара 1883. године је био министар унутрашњих послова, а током месец дана (од 29. јануара 1883) је био и [[Списак премијера Француске|премијер]]. Његова влада је морала да се суочи са питањем протеривања претендената на француски трон у вези са прокламацијом [[Жером Наполеон Бонапарта|Жерома Наполеона Бонапарте]] из јануара 1883. године. Фалер није био у стању да се суочи са притисцима опозиције, и дао је оставку кад је [[Француски сенат|Сенат]] одбацио његов пројекат. Наредног новембра га је [[Жил Фери]] поставио за министра јавног образовања, и спровео је разне реформе у школском систему.

Дао је оставку у марту 1885. године. Две године касније је постао министар унутрашњих послова у влади [[Морис Рувије|Мориса Рувијеа]]. Затим је променио ресор и постао министар правде. На позицију министра унутрашњих послова се вратио у фебруару 1889. године, а коначно поново био на челу министарства правде од марта 1890. године до фебруара 1892. године. У јуну 1890. године је са 417 гласова за и 23 гласа против изабран у сенат као представник свог департмана (Лот и Гарона). У сенату се није мешао у међупартијске размирице, али је задржавао свој утицај међу републиканцима.

У марту 1899. године је изабран за председника сената, и задржао је ту позицију до јануара 1906. године, када је изабран од стране савеза левичарских група из оба дома као кандидат за председника републике. Изборе је добио у првом кругу са 499 гласова против 371 гласа за његовог противника [[Пол Думер|Пола Думера]]. Фалер је био жестоки противник [[смртна казна|смртне казне]] и помиловао је многе затворенике осуђене на смрт.