Википедија

Мирослав Ћосовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознака: уређивање извора (2017)
м →‎Ставови: мања измјена
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 14:
Стил писања је изостављање свих података који указују на то да су Зећани и каснији Црногорци били Срби, а то ради зато што сами Балшићи и Црнојевићи никада себе нису декларисали као Србе, нити их је као Србе видио ико од савременика. Наравно, то није истина: по свједочењу самих Балшића они своје поријекло доводе у везу са [[Немањићи]]ма. [[Балша II Балшић]] из Скадра, у повељи Дубровчанима од 27.1.1385. између осталога пише <ref>{{Cite book|last=Миклошич| first = Франц|authorlink= | title = Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosniae, Ragusii, pp. 203. |year=1858| url = https://archive.org/stream/monumentaserbic00miklgoog#page/n222/mode/2up|publisher = | location = Беч |id=}}</ref> <ref>{{Cite book|last=Шекуларац| first = Божидар|authorlink= | title = Дукљанско-зетске повеље, pp. 173. |year=1987.| url = https://www.scribd.com/doc/305907206/Bo%C5%BEidar-%C5%A0ekularac-Dukljansko-Zetske-povelje | publisher = | location = |id=}}</ref> :
{{цитат|... молитвама и мољењима светих мојих прародитеља Симеона Немање, првога мироточца српскога и светитеља Саве...}}
Пишући о [[Косаче|Косачама]] не наводи да су били херцези (војводе) светог Саве (зато што је та титула повезана са вјером, а не са народношћу), али наводи да их њихови савременици Дубровчани називају Власима. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Herceg Stjepan i dinastija Kosače su bili Vlasi|year=|url= http://portalanalitika.me/clanak/301192/herceg-stjepan-i-dinastija-kosace-su-bili-vlasi|publisher=|location=|id=}}</ref>. [[Ђурађ Црнојевић]] је [[1494]]. на Цетињу штампао калнедар у којем још нема свих Немањића као светаца. Аутор нагласи да Црнојевићи нису за свеца признавали Стефана Првовјенчаног, Милутина... али не наведе да им је црвено слово у календару (за фебруар) био Стефан Немања под монашким именом ''Симеон србски нови мироточац'', којег сматра окупатором Дукље (иако ју је ослободио од Грка).<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Crnojevići za sveca nijesu priznavali Stefana Prvovenčanog |year=|url=http://m.portalanalitika.me/clanak/204131/dragulji-istorije-crnojevici-za-sveca-nijesu-priznavali-stefana-prvovencanog |publisher=|location=|id=}}</ref><ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu|year=|url=http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/crnojevici/crkveni-kalendar-durda-crnojevica-za-1494-godinu/ |publisher=|location=|id=}}</ref> У књизи "Бизарни свеци Српске цркве" Ћосовић јесте навео да је Стефан Немања означен црвеним словима у црквеном календару Црнојевића.
 
Поред одбацивања свих историјских докумената који се не уклапају у митоманску идеологију црногорства, аутор има често тврдње које могу да изгледају као историјски неутемељене. Тако тврди да је бивша турска тврђава у Подгорици између два светска рата названа Немањиним градом, алудирајући на "посрбљавање" Црне Горе након [[1918]]. године,<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=Budvanska ploča, bilbordi, laži i propaganda|year=|url=http://portalanalitika.me/clanak/300080/budvanska-ploca-bilbordi-lazi-i-propaganda |publisher=|location=|id=}}</ref> а Нешо Станић на два мјеста у својој књизи ''Споменица сјени подгоричких Срба'' из [[1912]]. г. спомиње ту тврђаву и шеталиште поред ње под Немањиним именом (укинут је тај назив улице). Први пут цитира песму Николе Петровића ''Пјесник и вила'' у којој кнез пише: ''На Рибници самом упћу Немања је двор дизао, па отоле земљу Рашку и све српство сабирао.'' а други пут спомиње Немањину риву.<ref>{{Cite book|last=Станић |first=Нешо |authorlink= |coauthors= |title=Споменица сјени подгоричких Срба, pp. 7., 42.|year=1912|url= |publisher=|location=Цетиње|id=}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мирослав_Ћосовић”