Прокупачки град — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Непокретна културна добра помоћу геџета HotCat
мНема описа измене
Ред 1:
{{Споменик културе
|Име=Прокупачки Град (''Хисар'')град
|Слика=Grad Hisar u Prokuplju.jpg
|Опис слике=Хисар
|Место=[[Прокупље]]
|Општина=[[Општина Прокупље|Прокупље]]
Ред 8:
|Врста=[[тврђава]]
|Време=[[14. век]]
|Тип=Споменик[[споменик културе од великог значаја]]
|Степен=
|Власник=
Ред 22:
|Остава=
}}
'''Прокупачки Градград''' или '''''Хисар''''' (раније ''Хамеум'', ''Комплос'' и ''Топлица''), је [[списакСписак тврђава у Србији|тврђава у Србији]] око које се развило данашње [[Прокупље]]. Смештена је на узвишењу изнад данашњег града, које са три стране опкружује [[Топлица (река)|Топлица]], правећи своју [[Епигенија|епигенију]]. Само утврђење, у данашњем облику, је настало у другој половини [[14. век]]а, највероватније између [[1371]]. и [[1389]]. године<ref name="ЂаПе" />, ради заштите ове области од [[ОтоманскоОсманско освајање Балканског полуострва|најезде Османлија]], али је извесно да је подигнуто на старијој основи<ref name="Јулка" />. Најстарији пронађени трагови на овом локалитету припадају [[Антика|античком]] предримском периоду, а каснија утврђења су подизана на [[антички Рим|римској]] основи. Само утврђење се састојало од овалне [[Цитадела|цитаделе]], заштићене сувим шанцем, на врху брда око које су се [[лепеза]]сто ширила два бедема, унутар којих су се формирала два [[Подграђе|подграђа]] у којима се налазе [[црква Светог Прокопија у Прокупљу|црква светог Прокопија]] из [[10. век|X]] и [[Југ Богданова црква у Прокупљу|Латинска (''Југ Богданова'') црква]] из XIV века. Са [[северозапад]]не стране цитаделе, налази се окомита стена у чијем дну протиче Топлица, поред које се налази, данас најочуванија, тзв. ''водена кула'', која се популарно назива ''[[Југ Богданова кула]]''. Данас су од некадашње тврђаве опстали махом само [[темељ]]и, осим у цитадели која је [[теренско истраживање у археологији|археолошки истражена]] и [[рестаурација|конзервирана]] и воденој кули која је очувала већи део свог првобитног изгледа. Простор тврђаве се налази под заштитом државе као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="ЂаПе">Предраг Ђидић, ''„Тврђаве и остаци утврђених градова“'', Београд 2008.</ref><ref name="Јулка">Јулка Кузмановић, ''„Тврђаве и остаци утврђених градова. Публикација 7, Прокупље“'', [[Београд]] . {{page|year=2008|isbn=978-86-908427-8-0|pages=}}</ref>, а на њему се понекад одигравају културне манифестације (концерти, представе и друге), обично за дан односно [[слава|славу]] града [[21. јул|21.07.]] ([[свети Прокопије]]). Тренутно су у току радови на чишћењу и обнови тврђаве<ref>[http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=41295&sectionId=56 Обнова тврђаве], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.
 
== Називи ==