Балканско полуострво — разлика између измена

[[Датотека:Balkan Peninsula.svg|мини|десно|250п|Балканско полуострво са северном границом [[Дунав]], [[Сава]] и [[Купа (река)|Купа]]]]

{{legend-line|solid darkblue 3px|Граница [[Дунав]], [[Сава]], [[Соча]]}}

Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Сјеверна граница су ријекереке Дунав, Сава и Купа. Захвата површину скоро око 470.000&nbsp;km² (нешто мање од Шпаније). Та површина је мање или више идентична региону познатом као [[Југоисточнајугоисточна Европа]].<ref>{{cite book|last=Hajdú| first = Zoltán |year=2007| title = Southeast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial Structures | url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = Pécs | publisher = [[Hungarian Academy of Sciences]] |isbn=978-963-9052-65-9 | accessdate=8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book|last=Lampe| first = John R.|year=2014| title = Balkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and Transition | url = https://books.google.com/books?id=tAMdBQAAQBAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = London | publisher = [[Palgrave Macmillan]] |isbn=978-1-137-01907-3 | accessdate=8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book|editor=Švob-Ðokic, Nada |year=2001| title = Redefining Cultural Identities: Southeastern Europe | url = http://www.culturelink.org/publics/joint/cultid04/Svob-Djokic_Redefining_Cultid_SE.pdf | location = Zagreb | publisher = [[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|National and University Library in Zagreb]] |isbn=978-953-6096-22-0 | accessdate=8. 6. 2015}}</ref>

Од 1920. године до Другог свјетскогсветског рата, [[Истра]] и дијеловеделове [[Далмација|Далмације]], које спадају у општу дефиниција Балканско полуострва, били су дио [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Садашња територија [[Италија|Италијанска Републике]] укључује мању област око [[Трст]]а која припада Балканском полуострву. Међутим, италијански географски област око Трста и Истру обично не сматрају дијеломделом Балканског полуострва, због дефиниције Балкана која западну границу полуострва смијештасмешта на ријекуреку Крупу.<ref name="Agostini, (2004). стр. 78">Istituto Geografico De Agostini, ''L'Enciclopedia Geografica – Vol.I – Italia'', 2004, Ed. De Agostini pp. 78.</ref>

УдиоУдео површине територија<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html| title = Field Listing: Area| publisher = CIA: The World Factbook| accessdate=20. 1. 2016}}</ref> на Балканском полуострву према земљама по дефиниција Дунав—Сава:

Већим дијеломделом или дјелимичноделимично на Балканском полуострву:

# {{застава|Румунија}} ([[СјевернаСеверна Добруџа]]): 12.000&nbsp;km² (5%)

# {{застава|Словенија}} (југозападни диодео): 10.000&nbsp;km² (50%)

[[Датотека:Western Balkans.PNG|мини|Земље Западног Балкана. Хрватска се придружила ЕУ[[Европска унија|Европској унији]] у јулу 2013. године]]

Институције Европске уније су дефинисале „Западни Балкан” као подручје на Балкану које укључује државе које нису чланице [[Европска унија|Европске уније]], док се остала значења односе на географске аспекте. Западни Балкан је неологизам скован за описивање земаља „бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] (минус Словенија) и Албаније”.<ref name="WBSummit">{{cite web|url=http://www.bmeia.gv.at/en/european-foreign-policy/foreign-policy/western-balkans-summit/| title = Western Balkans Summit| accessdate=11. 8. 2015 |author = [[Federal Ministry for Europe, Integration and Foreign Affairs]]}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/| title = Western Balkans – Trade – European Commission| work = europa.eu}}</ref><ref name="Centre for Regional Studies">{{cite book|authorlink=Pamer| editor-last = Hajdu | editor-first = Zoltan | others = Ivan Illes, Zoltan Raffay| title = Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures| url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&pg=PA141| accessdate=18. 10. 2014|year=2007| publisher = Centre for Regional Studies|isbn=978-963-9052-65-9| chapter = The European integration and regional policy of the West Balkans|pages=141}}</ref><ref name="eesc.europa.eu">{{cite web|url=http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans| title = European Economic and Social Committee – Western Balkans| work = European Economic and Social Committee| accessdate=12. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006203429/http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans|archive-date=6. 10. 2014|url-status=dead}}</ref><ref name="eeas.europa.eu">{{cite web|url=http://eeas.europa.eu/western_balkans/index_en.htm| title = European Union External Action – EU relations with the Western Balkans| publisher = |accessdate=12. 9. 2014}}</ref><ref name="Redaktion: PT-DLR">{{cite web|url=http://www.internationales-buero.de/en/2114.php| title = Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries|author=Redaktion: PT-DLR| publisher = | accessdate=12. 9. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20141006141017/http://www.internationales-buero.de/en/2114.php| archive-date=6. 10. 2014|url-status=dead| df = }}</ref><ref name="bmeia.gv.at">{{cite web|url=http://www.bmeia.gv.at/en/foreign-ministry/foreign-policy/europe/western-balkans.html| title = Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy| publisher = }}</ref><ref name="wbif.eu">{{cite web|url=http://www.wbif.eu/Stakeholders|title=WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders|publisher=|accessdate=12. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006122624/http://www.wbif.eu/Stakeholders|archive-date=06. 10. 2014|url-status=dead}}</ref><ref name="ec.europa.eu">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/| title = European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans| publisher = |accessdate=12. 9. 2014}}</ref><ref name="auto">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| title = Western Balkans: Enhancing the European Perspective| publisher = Communication from the Commission to the European Parliament and the Council|year=2008| accessdate=8. 4. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080409004701/http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| archivedate=9. 4. 2008 |url-status=live}}</ref> Тај регион дакле обухвата: Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Северну Македонију и Албанију.<ref name="Centre for Regional Studies" /><ref name="eesc.europa.eu" /><ref name="eeas.europa.eu" /><ref name="Redaktion: PT-DLR" /><ref name="bmeia.gv.at" /><ref name="wbif.eu" /><ref name="ec.europa.eu" /><ref name="auto" /> Свака од ових земаља за циљ има да буде дио [[будуће проширење Европске уније|будућег проширења Европске уније]] и да достигне резултате демократије и трансмисије, али ће до тада бити снажно повезан са пред-ЕУ програмом [[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]].<ref>{{cite web | url = http://transatlantic.sais-jhu.edu/publications/books/Unfinished%20Business%20Pdf/ch01_Bieber.pdf | format = PDF | title = Perspectives on the Region | accessdate = 19. 7. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130904001128/http://transatlantic.sais-jhu.edu/publications/books/Unfinished%20Business%20Pdf/ch01_Bieber.pdf | archive-date = 04. 09. 2013 | url-status = dead }}</ref> Хрватска, која се сматрала дијелом Западног Балкана, придружила се Европској унији у јулу 2013. године.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/atyourservice/en/displayFtu.html?ftuId=FTU_6.5.2.html| title = Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans| publisher = European Parliament| first = André| last=De Munter|year=2016| accessdate=22. 3. 2017}}</ref>