Јоханес Дидерик ван дер Валс — разлика између измена

Исправљене словне грешке
(Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20210301)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot)
(Исправљене словне грешке)
 
'''Јоханес Дидерик ван дер Валс''' ({{јез-хол|Johannes Diderik van der Waals}}; [[Лајден]], [[23. новембар]] [[1837]] — [[Амстердам]], [[8. март]] [[1923]]) био је познати холандски [[физичар]] и [[математика|математичар]]. Област његовог интересовања је била [[термодинамика]]. Открио је да [[Međumolekulska sila|међумолекулске силе]] ([[Ван дер Валсова веза|Ван дер Валсове силе]]) успостављају везу између [[Притисак|притиска]], [[Запремина|запремине]] и [[Температура|температуре]] гасова и течности.
 
Његово име је првенствено повезано са [[van der Waals equation|ван дер Валсовом једначином]] [[Једначина стања|стања]] која описује понашање гасова и њихову кондензацију у [[Phase (matter)|течну фазу]]. Његово име се такође повезује са [[Ван дер Валсова веза|ван дер Валсовим силама]] (силе између стабилних молекула),<ref>Parsegian, V. Adrian (2005). ''Van der Waals Forces: A Handbook for Biologists, Chemists, Engineers, and Physicists''. (Cambridge University Press), p. 2. “The first clear evidence of forces between what were soon to be called molecules came from Johannes Diderik van der Waals' 1873 Ph.D. thesis formulation of the pressure p, volume V, and temperature T of dense gases.”</ref> са [[Van der Waals molecule|ван дер Валсовим молекуламамолекулима]] (мали молекуларни кластери везани ван дер Валсовим силама), и са [[van der Waals radius|ван дер Валсовим радијусима]] (величине молекула). Као што је [[Џејмс Клерк Максвел]] рекао о Ван дер Валсу, „нема сумње да ће име Ван дер Валса ускоро бити међу првима у [[Молекуларна физика|молекуларној науци]]”.<ref name="JohannesVDW_Nobelprize.org">[https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1910/waals-bio.html Johannes Diderik van der Waals - Biographical - Nobelprize.org]</ref>
 
У својој тези из 1873. године, ван дер Валс је приметио [[Идеални гас|неидеалност]] [[Jednačina stanja realnog gasa|реалних гасова]] и приписао то постојању [[Međumolekulska sila|интермолекуларних интеракција]]. Он је увео прву [[Једначина стања|једначину стања]] изведену претпоставком коначне запремине коју заузимају саставни молекули.<ref name="van der Waals">{{cite book |author1=van der Waals |author2=J. D. | title=Over de continuiteit van den gas- en vloeistoftoestand (On the Continuity of the Gaseous and Liquid States) (doctoral dissertation) | publisher=Universiteit Leiden | year=1873}}</ref> Предвођена [[Ернст Мах|Ернстом Махом]] и [[Wilhelm Ostwald|Вилхелмом Освалдом]], снажна филозофска струја која је порицала постојање молекула појавила се крајем 19. века. Молекуларно постојање сматрано је недоказаним, а молекуларна хипотеза непотребном. У време када је написана ван дер Валсова теза (1873), већина физичара није прихватила [[molecular structure|молекуларну структуру]] [[флуид]]а, а [[течност]] и [[пара]] се често сматрани хемијски различитим. Међутим, ван дер Валсов рад је потврдио стварност молекула и омогућио процену њихове величине и [[Ван дер Валсова веза|атрактивне снаге]]. Његова нова формула револуционисала је проучавање једначина стања. Поредећи своју [[Ван дер Валсова једначина стања|једначину стања]] са експерименталним подацима, Ван дер Валс је био у стању да добије процене за стварну величину молекула и снагу [[Van der Waals forces|њихове међусобне привлачности]].<ref>Sengers, Johanna Levelt (2002), p. 16</ref>