Христофор Жефаровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 41:
 
Године 1748. код Томе Месмера издаје своју књигу ''Описаније свјатого божија града Јерусалима'' са богатим илустрацијама. Књига је издата трошком јерусалимског архимандрита Симеона Симеоновића.<ref>Миоград Коларић: "Српске гравире 18. века", Београд 1953. године</ref>
О његовом раду педесетих година се мало зна, али је тада издао: ''Небески Јерусалим''(1748), ''Богородица Елеуса''(1749), ''Распеће Христово''(1751, за манастир Хопово). Последње му је дело ''Свети Стефан Штиљановић''(1753).
 
У лето 1753. одлази из Беча у Русију, преко Угарске. У Токају на Тиси, вероватно због старости, саставља тестамент у ком све оставља свом малолетном синовцу Данилу Жефаровићу, који ће постати родоначелник бечке племићке куће "вон Жефаровић". За старатеља младом синовцу, изабрао је извесног Србина, Алексића. У Москву је стигао 5. августа 1753. где се настанио у Богојављенском манастиру. Ту је и умро убрзо, 18. септембра исте године, и сахрањен.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref>