Суботичка бискупија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.7 |
мНема описа измене |
||
Ред 22:
| <td>Површина</td><td>8042 km <sup>2</sup></td>
|-
| <td>Бискуп</td><td>
|-
| <td>Подређене јединице</td><td>Катедрални, бачки, подунавски и потиски архипрезбитерат</td>
Ред 30:
[[Датотека:Catholic Church Serbia.PNG|thumb|250п|Католичке бискупије у Србији]]
[[Датотека:Diocese of Subotica.jpg|thumb|250п|Деканати бискупује]]
'''Суботичка бискупија''' је римокатоличка бискупија у [[Бачка|Бачкој]], [[Војводина|Војводини]], [[Србија|Србији]]. Седиште бискупије је у граду [[Суботица|Суботици]]. Столна црква је црква Свете Терезије Авилске. Према попису становништва из 2002. године, Суботичка бискупија има око 305.000 верника,<ref>{{cite web|title=Суботичка бискупија има 300.000 верника |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/81879/%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-300-000-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0 |website=Политика |accessdate=25. 1. 2019}}</ref> 116 жупа, 80 свештеника и 5 ђакона. Тренутни [[бискуп]] је
== Историја ==
Ред 39:
Године 1918. подручје некадашње Калочко-бачке надбискупије подељено је између Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Будући да је надбискупија била подељена државним границама, седиште се из Калоче 1923. године сели у Суботицу. Тада се формира црквена јединица под именом ''Бачка апостолска администратура'', која је била под директном управом Свете столице. На челу администратуре је био жупник цркве Свете Терезије Авилске Лајчо Будановић. Он је од 1923. године до 1. маја 1927. године био апостолски администратор. Након тога је устоличен за бискупа. Од тада до Другог светског рата, подигнуто је много нових цркава и подигнуто је семениште Паулинум.
За време Другог светског рата, Бачка апостолска администратура се поново административно потчињава Калочкој надбискупији. Истовремено, Бачка апостолска администратура је изгубила трећину верника. Многе цркве су остале без верника и свештеника. Бискуп Будановић већи део рата проводи у затвору. 1956. године Матија Звекановић бива именован за помоћног бискупа. 16. фебруара 1958. бискуп Лајчо Будановић умире и помоћни бискуп Звекановић постаје бискуп. За време бискупа Звекановића, битни догађаји су били реконструкција семеништа Паулинум, изградња свештеничког дома Јозефинум и уређење острва светог Јурја за одмор свештеника. 25. јануара 1968. године папа Павле VI. на територији Бачке апостолске администратуре установљава Суботичку бискупију, а Матија Звекановић постаје први суботички бискуп. Он је био бискуп све до 16. маја 1989. године. Тада, папа Јован Павле II. за новог бискупа поставља Ивана Пензеша ({{јез-мађ|János Pénzes}}). Матија Звекановић умире 24. априла 1991. године. Након умировљења бискупа Пензеша, 8. септембра 2020. године је за суботичког бискупа постављен генерални викар бискупије Славко Вечерин.
== Подела бискупије ==
| |||