Агеј — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
м Бот: Козметичке измене користећи AWB |
||
Ред 24:
|спорно=
}}
'''Пророк Агеј''' ({{јез-хеб|'חַגַּי}}) је био један од дванаест пророка и аутор [[Књига пророка Агеја|Књиге о Агеју]].<ref>{{Cite web|url=http://lopbible.ru/hag/txthag.htm|title=Книга пророка Аггея|url-status=live}}</ref> Његово име значи „мој празник“. Он је био први од три пророка, поред [[Захарија|Захарије]], његовог савременика, и [[Малахија|Малахије]], који је живео око стотину година касније.<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_prorok_agej|title=Свети пророк Агеј|url-status=live}}</ref>
== Етимологија ==
Ред 35:
Информације о животу и делу пророка Агеја, једине особе овог имена друго није познато из [[Библија|Библије]], осим оних које наводи књига његовог имена потврђена сведочењем [[Књига Јездрина|Књиге Јездрине]] ({{Bibleref2|Езра+5.1&version=SR|Езра 5:1}} ; 6.14 о говору пророка Агаја заједно са пророком Захаријом са беседом о наставку рада на изградњи другог храма у Јерусалиму библијски запис није сачуван. Јеврејска традиција назива (Баба Батра 15а) пророка Агаја чланом такозване Велике [[Синагога|синагоге]] ([[Кнесет]]-Гагедол), јер су [[рабин]]и у ову Велику синагогу сврстали не само пророке Захарија и [[Малахија]], већ и многе друге изузетне личности из ере после заробљеништва; као чланови ове Велике синагоге пророцима Агају, Захаријиу и Малахији, у [[Талмуд]]у приписује се састављање многих правила и прописа ритуалне природе (Ерубин II, 1. Шекалим III, 1). Али чињеница да је, према јеврејској традицији, Велику синагогу основао је сам [[Јездра]] (458. пре [[Христос|Христа]]), дакле, 62 године касније, након Агајевог појављивања у пророчкој служби (око 520. п.н.е), говори против поузданости овог сведочења, и што је најважније крајња сумњивост, још потпунија непоузданост самог постојања Велике синагоге.<ref>{{Cite web|url=https://www.grin.com/document/85067|title=Das Tempelbaukonzept des Propheten Haggai|url-status=live}}</ref>
Ни у древној [[Хришћанска црква|хришћанској цркви]] није се сачувао и није се развио стабилан поглед на личност пророка Агаја. Према [[Псеудонаука|псеудо]] [[Епифаније Кипарски|Епифанију]], Доротеју и Исихији, познато је да је Агај у раној младости дошао из Вавилона у [[Јудеја|Јудеју]], прорекао о повратку народа из ропства, делимично видео обнову [[храм]]а и био први да тамо пева „[[Алилуја]]“; умро у [[Јерусалим]]у и сахрањен тамо, у близини [[гроб]]ница свештеника. Могуће је да се ови подаци заснивају на историјском језгру, поготово што је састав „Де вита ел мортепхетатарум“ који садржи све ове информације, како је данас признато у науци, првобитно написан на [[Хебрејски језик|хебрејском]]. Колико је, међутим, овде изражен поглед на време и околности пророчанске Агајеве службе био је општеприхваћен у древној [[Црква (грађевина)|Цркви]], види се из чињенице да [[Августин Хипонски]] (енаратио у псалму ЦКСЛ-VII), веровао је да су пророци Агај и Захарија започели своју пророчку службу још у Вавилону, а још више од чињенице да су, према сведочењу блаженог [[Јероним Стридонски|Јеронима]] и Св. [[
== Литургијски спомен ==
[[Православље|Православни]] [[хришћани]] прослављају пророка Агеја 16. децембра (по [[Јулијански календар|Јулијанском календару]], односно 29. децембра по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]). Он се такође прославља, заједно са осталим пророцима [[Стари завет|Старог завета]], у недељу Светих Отаца (недеља пре [[Божић]]а).<ref>{{Cite web|url=https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/b-s-d-sv-nilsrpsg/230-16-12-29-12|title=Из Охридског пролога|url-status=live}}</ref>
<small>Напомена: део овог текста је преузет из [[охридски пролог|охридског пролога]] светог владике [[Николај Велимировић|Николаја Велимировића]]. Он не подлеже ауторским правима</small>
| |||