Свети Јустин Ћелијски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Додавање/побољшање референце/и
ознака: уређивање извора (2017)
м →‎Биографија: Бот: Козметичке измене користећи AWB
Ред 28:
 
== Биографија ==
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, је рођен у [[Врање|Врању]] [[7. април|7. априла]]а ([[25. март]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]) [[1894]]. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Породица Поповића се доселила у село [[Горње Жапско]] из околине [[Тетово|Тетова]], касније се спустила у Врање.<ref>{{cite book |last=Поповић |first=Јустин |title=На Богочовечанском путу | year=2014 |publisher=Манастир Ћелије}}</ref> Била је кроз генерације свештеничка породица, једино је Благојев, отац Спиридон био само црквењак. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/zhitije_svetog_justina_tshelijskog|title=Житије светог Јустина Ћелијског|url-status=live}}</ref>
 
У деветоразредној београдској Богословији стекао је пуно пријатеља и са њима се окупљао у разна богословска, молитвена братства. Један од његових пријатеља је био и Милан Ђорђевић, потоњи [[Иринеј Ђорђевић|епископ далматински Иринеј.]] Као млад богослов, Благоје је поред светоотачких дела читао највише [[Фјодор Достојевски|Достојевског]].
Ред 43:
 
Од 1934. године је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Године [[1938]]. заједно са [[Бранислав Петронијевић|Браниславом Петронијевићем]] основао је [[Српско филозофско друштво|Српско философско друштво]] у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке литературе.
[[Датотека:Justin popovic i palosevic kalenic 1944.jpg|мини|десно|[[Јустин Поповић|Свети Јустин Ћелијски]] се обраћа војницима [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]] лета 1944. године у [[манастир Каленић|Манастиру Каленић]], са леве стране је [[Миодраг Палошевић]].]]
По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]], отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије код Ваљева.