Ослободилачки фронт Словеније — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 52:
== Учвршћење јединства ОФ и капитулација Италије ==
Крајем фебруара [[1943]]. године, после дугих дискусија међу оснивачким групама, у ИООФ-у је била усвојена Изјава трију оснивачких група, познатија под именом [[Доломитска изјава]], у којој су се соколска и хришћанскосоцијалистичка група одрекле за будућност организовања сопствене странке и било какве политичке групације, те су поновно признале КП Словеније авангардну улогу у ОФ. Тиме је Освободилној
Капитулацијом [[Италија|Италије]] [[8. септембар|8. септембра]] 1943. године, концентрација [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|14.]] и [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|15. дивизије]] омогућила је [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главном штабу НОВ и ПО Словеније]] двоструку победу: разоружање италијанске војске и војни обрачун с [[Бела гарда (Словенија)|белом]] и плавом гардом. Љубљанска покрајина била је ослобођена готово у целости, а исто тако и [[Приморска]]. Прва знчајна мера ИООФ била је наредба о општој мобилизацији (од 17 до 45 година), а друга расписивање избора за Збор делегата словеначког народа. Као што је и раније, тако је и сада ОФ преузела сву власт на ослобођеној територији. Када се после капитулације Италије очигледније приближавао крај рата икада су због велике ослобођене територије били могући демократски избори за највише словеначко представничко тело, тј. за Врховни пленум ОФ (СНОО), бирачи су (мушкарци и жене с навршеном 17. годином) до краја септембра изабрали су у читавој Словенији више од 500 делегата за поменути Збор. За административне послове на ослобођеној територији ИООФ је у то време основао Управну комисију, која је са својим одсецима (за финансије, индустрију, просвету, итд.) у кратко време обавила велики посао.
| |||