Ослободилачки фронт Словеније — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 54:
Крајем фебруара [[1943]]. године, после дугих дискусија међу оснивачким групама, у ИООФ-у је била усвојена Изјава трију оснивачких група, познатија под именом [[Доломитска изјава]], у којој су се соколска и хришћанскосоцијалистичка група одрекле за будућност организовања сопствене странке и било какве политичке групације, те су поновно признале КП Словеније авангардну улогу у ОФ. Тиме је Освободилној фpонти био одузет и формални облик „коалиције“, што је још више учврстило њено јединство.
Капитулацијом [[Италија|Италије]] [[8. септембар|8. септембра]] 1943. године, концентрација [[Четрнаеста словеначка дивизија НОВЈ|14.]] и [[Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ|15. дивизије]] омогућила је [[Главни штаб НОВ и ПО Словеније|Главном штабу НОВ и ПО Словеније]] двоструку победу: разоружање италијанске војске и војни обрачун с [[Бела гарда (Словенија)|белом]] и плавом гардом. Љубљанска покрајина била је ослобођена готово у целости, а исто тако и [[Приморска]]. Прва
У посебном прогласу Врхновни пленум ОФ је средином септембра прикључио Словеначко приморје Уједињеној Словенији у слободној Југославији и тиме потврдио вољу приморског становништва, које се после капитуалције Италије дигло на устанак и основало свој највиши орган власти, Народноослободилачко веће (Народноосвободилни свет). Од [[1. октобар|1.]] до [[3. октобар|3. октобра]] је у [[Кочевје|Кочевју]] заседао изабрани Збор делегата словеначког народа, који је изабрао 120 чланова за Врховни пленум (СНОО) и 10 чланова ИООФ (председништво СНОО-а) те наредио мобилизацију све живе снаге и материјалних добара за победу над немачким окупатором. Убрзо је уследила немачка офанзива која је успоставила власт над бившим италијанским окупационим зонама, али НОП у Словенији није био поражен.
| |||