Фабрика вагона у Крушевцу — разлика између измена

-презент
м (Словне грешке и линковање)
(-презент)
 
[[Датотека:Fabrika vagona u Kruševcu.jpg|мини|Фабрика вагона у Крушевцу]]
'''Фабрика вагона и гвоздених конструкција у [[Крушевац|Крушевцу]]''' основана је [[1923]]. године од стране иностраних инвеститора. Нешто касније, [[1928]]. године фабрику, која је непосредно пре тога услед кризе пала под стечај, ћеје на јавној лицитацији откупитиоткупила [[Прометна банка]].<ref name=":0">{{Cite book|url=https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=8c610e5b-654b-4fa9-aee7-aea3bd72e983/bgb00001/00000001/00000001|title=50 година рада инжењера Милоша Савића 1889-1939|last=Група аутора|first=|publisher=|year=1939|isbn=|location=Београд|pages=124-132}}</ref> Фабрика је потпуно модернизована и реорганизована и јако брзо ћеје успетиуспела да се опорави и настави да привређује. Ова фабрика била је прва у [[Србија|Србији]] која је осим поправке вагона почела и да их производи.<ref name=":0" /> Фабрика ћеје остатиостала упамћена под називом „14. октобар”.
 
== Оснивање ==
[[Датотека:Radnik u fabrici vagona.jpg|лево|мини|Рад у фабрици]]
[[Датотека:Gvozdeni čamci.jpg|мини|Гвоздени чамци произведени у фабрици]]
Фабрика је под новом управом почела да се опоравља, али је општа криза [[1930|1930.]]. утицала и на њен рад. Држава је нагло прекинула све поруџбине, па је доста људи у фабрици остало без посла. Под вођством и надзором Прометне банке и инжењера [[Милош Савчић|Милоша Савчића]] директно, фабрика успеваје успела да изађе из кризе тако што се оспособљаваоспособила да извршава све оне послове, које је до тада држава уступала иностранству.<ref name=":0" /> Милош Савчић је и на овом примеру показао колико миму је било стало да домаћу привреду и индустрију осамостали од иностранства. Ово је благодетно утицало и на државне финансије, јер су заје истуиста услугууслуга плаћалаплаћана јефтиније, а новац је остајао у земљи, као и за раднике и сировине које су сада постале фабриканти, док су раније морале бити увожене и самим тим скупље.
[[Датотека:Pravljenje vagona.jpg|лево|мини|Прављење вагона]]
Фабрика се постепено проширивала и повећавала свој капацитет. На занимљив начин решено је и питање транспорта вагона из једне радионице у другу: преносница је овде била снабдевена узаним и нормалним колосеком и могла је да допреми вагон или шта друго у било коју радионицу.<ref name=":0" /> Поред поправке старих вагона фабрика је, по први пут у Србији, почињепочела да прави и нове. Правила је вагоне за пренос дрвеног угља по свим захтевима модерне технологије, тако да није било никаквих рекламација. Такође, правила је и специјалне вагоне за брзе возове, а временом је почела производитида производи и све врсте вагона, који су задовољавали потребе и критеријуме и на страном тржишту. Фабрика је производила и трамваје, рударске вагоне, као и гвоздене конструкције за мостове, стубове, носаче и лукове. Још је производила и котлове, разне алате, тирфоне и други материјал за колосеке, скретнице и окретнице за вагоне и локомотиве, поткове за стоку, материјал за телеграфску службу, разне пловне објекте, чамце и друго.<ref name=":0" /> Фабрика је тако изградила гвоздени железнички мост на прузи Ниш-Цариброд нормалног колосека, затим за пругу Устипрача-Фоча уског колосека, затим за пругу Скопље-Краљево нормалног колосека и многе друге.<ref name=":0" />
[[Датотека:Radnik u fabrici.jpg|мини|Радник фабрике]]
[[Датотека:Železnički most.jpg|мини|Железнички мост за пругу Устипрача-Фоча]]
Почетком септембра [[1939]]. године због несташице посла радници фабрике су обавештени да од 1. октобра не долазе на посао.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rtk.rs/98748/krusevac-od-a-do-s-industrija-14-oktobar/|title=Kruševac od A do Š: Industrija 14. oktobar|last=|first=|date=19.12.2018.|website=Radio televizija Kruševac|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=30.11.2020.}}</ref> Радници су упутили своје поверенике министру саобраћаја Бешлићу које је он примио и обећао да ће фабрика добити посао и осигурати запослење радника. Крајем исте године фабрика почињеје почела да ради под именом Крушевац А. Д. са седиштем у [[Београд|Београду]]у и истим производним програмом.<ref name=":1" />
 
Пред [[Други светски рат]] развијаразвијен сеје и сопствени програм наменске производње за потребе нашејугословенске војске, правеправљене сесу понтонске и мостовне јединице, понтонске гарнитуре, постоља и штитови за противавионске топове и митраљезе, ручне офанзивне бомбе, авионске бомбе и гранате.<ref name=":1" /> Асортиман се само проширивао, а самим тим и број запослених повећавао.
 
== Послератни период ==