'''Ресавска школа''' постојала је током прве половине [[15. век]]а и радила је у оквиру [[Манастир Манасија|Манастираманастира Манасије]], који је подигао деспот [[Стефан Лазаревић]], као своју [[задужбина|задужбину]]. У њој су се окупљали учени [[монаштво|монаси]] писци, [[преводилац|преводиоци]], [[писац|књижевници]], преписивачи који су украшавали [[рукопис]]е и [[рукописна књига|књиге]], због чега је [[манастир]] представљао симбол [[духовност]]и и просвећености током неколико наредних векова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је [[Константин Филозоф|Константин Философ]]. По правилима ове школе радило се у [[Манастир Љубостиња|Љубостињи]], [[Манастир Хиландар|Хиландару]], [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]], а утицај се осећао и у [[Република Македонија|Македонији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Румунија|Румунији]] и [[Русија|Русији]].
Упркос значају и утицајима Ресавске школе, данас је нажалост у друштву раширен израз „ресавска школа“, који има потпуно другачије значење.
