Грци у Републици Српској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
}}
'''Грци у Републици Српској''' ({{јез-грч|Έλληνες στη Σερβική Δημοκρατία}}) су грађани грчког поријекла и грчке етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата у Републици Српској, грчки народ је у великој мјери помагао српски народ, док се одређен број прикључо јединцама у саставу [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].
Грци немају статус службене националне мањине у Републици Српској, а сходно томе немају представнике и делегате у [[Вијеће народа Републике Српске|Вијећу народа Републике Српске]], [[Савјет националних мањина Републике Српске|Савјету националних мањина]] и [[Савез националних мањина Републике Српске|Савезу националних мањина]].
== Историјат ==
=== Антички Грци ===
Грчка античка култура је оставила свој утицај и на просторима данашње Републике Српске. Формирање грчких колонија на јадранских острвима, довело је до додира грчке античке цивилизације са племенима која су насељавала ове просторе. Ток ријеке [[Неретва|Неретве]] је представљао значајну руту за промет робе древних [[Грци|Грка]], узевши у обзир чињеницу да је на простору данашњег [[Метковић]]а у сусједној Хрватској, постојала грчка насеобина. Највећи културни утицај древни Грци су оставили у приобалном појасу у непосредној близини [[Цавтат]]а, још једне значајне грчке колоније. Културни утицај древних Грка, видљив је и у самоме [[Требиње|Требињу]], гдје се поред археолошких налазишта, потврдила теза о имену планине [[Леотар]], које је грчког етимолошког поријекла. Претпоставља се да су овај назив планини дали грчки трговци из Епидавроса. Насеље Епидаврос, то јесте данашњи Цавтат, била је грчка колоније коју су у [[6. век п. н. е.|6. вијеку п.н.е.]] основали као емпорију - трговачку колонију, насељеници са острва [[Крф]].<ref>{{cite web|title=Утицај грчке античке културе на простор данашње Босне и Херцеговине|url=https://bosnae.info/index.php/uticaj-grcke-anticke-kulture-na-prostor-danasnje-bosne-hercegovine|publisher=Боснае.инфо|accessdate = 30. 4. 2021}}</ref>
Грчки трговци из Епидавроса успостављали су трговчке односе са залеђем и тако дошли до насеља које је тада постојало на мјесту данашњег Требиња. Они су то насеље назвали град (полис). Тај град се налазио на лијевој обали [[Требишњица|Требишњице]] и од тога долази назив данашњег требињског насеља [[Полице]]. Грци своју насеобину у почетку неколико трговачких кућа, смјестили на десну страну Требишњице, на положају гдје је данас Стари град. Испод Старог града налазе се остаци грађевина из средњег (на темаљима из античког доба) које уопште нису детаљно истраживане. Живећи у насеобини са десне стране Требишњице на положају гдје је Стари град (који се у средњем вијеку називао Бан Вир), стари Грци су трговали са становницима Требиња. Временом како је грчка насеобина расла, подигли су свој вјерски храм богу [[Дионис]]у који је био у митолошком односу са лавовима. Грци су одмах по доласку гледајући са југа, са обале Требишњице, запазили велику сличност планине на сјеверу изнад насеља и њихових веома често израђиваних и постављаних класичних статуа клечећег лава, симбола метрополе Коринта и симболичне везе лава са богом Дионисом, њиховим заштитником. Планини која их је својим изгледом подсјећала на њима добро знане статуе, Диониса и на завичај, стари Грци су дали име Лав - Лионтари. Тако је временом преко Римљана па до Срба настао назив Леотар.<ref>{{cite web|title=Леотар у лављој кожи|url=https://radiotrebinje.com/vijest/miro-ilic-leotar-u-lavljoj-kozi/?lang=cir|publisher=Радио Требиње|accessdate = 30. 4. 2021}}</ref>
=== Одбрамбено-отаџбински рат ===
[[Датотека:Грчка добровољачка гарда.jpg|мини|десно|Грб Грчке добровољачке гарде]]
Грци су активно учествовали у одбрани српског народа и Републике Српске, током Одбрамбено-отаџбинског рата. Грци у [[Војска Републике Српске|Војсци Републике Српске]], су били организовани у [[Грчка добровољачка гарда|Грчку добровољачку гарду]]. Грчка добровољачка гарда је уживала велику подршку војног руководства Републике Српске, а посебно генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] на чију наводну иницијативу је, након ослобађања [[сребреница|Сребренице]] у којој су учествовали и припадници ове гарде, у том граду извјешена и грчка застава на рушевинама [[Црква Покрова Пресвете Богородице у Сребреници|православне цркве]].<ref>-{[http://www.hri.org/news/balkans/omri/1995/95-07-14.omri.html#07 OMRI Daily Digest II, No. 136, 14 July 1995]}-</ref><ref>{{cite web|title=Војска Републике Српске|url=https://www.republikasrpska.net/istorija/vojska-republike-srpske/|publisher=Република Српска|accessdate = 1. 8. 2018}}</ref> Први одред грчких добровољаца који је чинило око тридесетак војника стигао је у источну Републику Српску током 1993. године, да би до марта 1995. број добровољаца осјетно порастао. Већину добровољаца чинили су припадници радикалних [[крајња десница|ултрадесних организација]], посебно чланови ''[[Златна зора (Грчка)|Златне зоре]]'' ({{јез-грч|Λαϊκός Σύνδεσμος – Χρυσή Αυγή}}).<ref>-{Anna Stai & Kostas Koutelos (Antinazi Initiative in Athens) [http://www.mhrmi.org/news/2003/december16b_e.asp "The twilight world of Golden Dawn,"] ''Searchlight Magazine'' (16 Δεκεμβρίου 2003). MHRMI (Macedonian Human Rights Movement International)}-.</ref>
Линија 33 ⟶ 41:
Током [[2020]]. године ученици средње економске школе у [[Добој]]у су покренули иницијативу о отварању грчког културног центра при овој школи.<ref>{{cite web|title=Економска школа у Добоју најавила формирање Грчког културног центра|url=https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/vijesti/ekonomska-skola-u-doboju-najavila-formiranje-grckog-kulturnog-centra/337936|publisher=Глас Српске|accessdate = 18. 1. 2021}}</ref> Иницијатива је прихваћена, а дана [[18. јануар]]а [[2021]]. [[Република Српска]] је добила први грчки кутак смјештен управо у економској школи у граду Добоју, чиме је овај град постао својеврсна повезница [[Грци|грчког]] и [[Срби|српског]] народа. Актицности у овом центру ће бити разнолике, а осим изучавања грчког језика, културе и историје, одржаваће се одговарајући скупови посвећени грчкој умјетности. Свечаном отварању центра присуствовао је и амбасадор Грчке у БиХ Димитриос Папандреу.<ref>{{cite web|title=Грчки кутак – мјесто повезивања грчког и српског народа
|url=https://rtvdoboj.org/doboj-grcki-kutak-mjesto-povezivanja-grckog-i-srpskog-naroda-foto/|publisher=РТВ Добој|accessdate = 18. 1. 2021}}</ref>
Почетком [[2021]]. године Република Српска је обиљежила важан јубилеј из модерне грчке историје, када је у знак прославе 200. годишњице грчког устанка и почетка борбе за национално ослобођење, неколико објеката широм земље било у бојама грчке заставе, попут [[Палата Републике|Предсједничке палате]] у Бањалуци<ref>{{cite web|title=Палата Републике у бојама грчке заставе|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=426405|publisher=РТРС|accessdate = 30. 4. 2021}}</ref> и зидина Старог града у Требињу.<ref>{{cite web|title=Зидина Старог града у бојама грчке заставе|url=https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=426421|publisher=РТРС|accessdate = 30. 4. 2021}}</ref>
== Удружења ==
| |||