Грци у Републици Српској — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 20:
== Историјат ==
=== Антички Грци ===
Грчка античка култура је оставила свој утицај и на просторима данашње Републике Српске. Формирање грчких колонија на јадранских острвима, довело је до додира грчке античке цивилизације са племенима која су насељавала ове просторе. Ток ријеке [[Неретва|Неретве]] је представљао значајну руту за промет робе древних [[Грци|Грка]], узевши у обзир чињеницу да је на простору данашњег [[Метковић]]а у сусједној Хрватској, постојала грчка насеобина. Највећи културни утицај древни Грци су оставили у приобалном појасу у непосредној близини [[Цавтат]]а, још једне значајне грчке колоније. Културни утицај древних Грка, видљив је и у самоме [[Требиње|Требињу]], гдје се поред археолошких налазишта, потврдила теза о имену планине [[Леотар]], које је грчког етимолошког поријекла. Претпоставља се да су овај назив планини дали грчки трговци из Епидавроса. Насеље [[Епидаур (Далмација)|Епидаврос]], то јесте данашњи Цавтат, била је грчка колоније коју су у [[6. век п. н. е.|6. вијеку п.н.е.]] основали као емпорију - трговачку колонију, насељеници са острва [[Крф]].<ref>{{cite web|title=Утицај грчке античке културе на простор данашње Босне и Херцеговине|url=https://bosnae.info/index.php/uticaj-grcke-anticke-kulture-na-prostor-danasnje-bosne-hercegovine|publisher=Боснае.инфо|accessdate = 30. 4. 2021}}</ref>
 
Грчки трговци из Епидавроса успостављали су трговчке односе са залеђем и тако дошли до насеља које је тада постојало на мјесту данашњег Требиња. Они су то насеље назвали град (полис). Тај град се налазио на лијевој обали [[Требишњица|Требишњице]] и од тога долази назив данашњег требињског насеља [[Полице]]. Грци своју насеобину у почетку неколико трговачких кућа, смјестили на десну страну Требишњице, на положају гдје је данас Стари град. Испод Старог града налазе се остаци грађевина из средњег (на темаљима из античког доба) које уопште нису детаљно истраживане. Живећи у насеобини са десне стране Требишњице на положају гдје је Стари град (који се у средњем вијеку називао Бан Вир), стари Грци су трговали са становницима Требиња. Временом како је грчка насеобина расла, подигли су свој вјерски храм богу [[Дионис]]у који је био у митолошком односу са лавовима. Грци су одмах по доласку гледајући са југа, са обале Требишњице, запазили велику сличност планине на сјеверу изнад насеља и њихових веома често израђиваних и постављаних класичних статуа клечећег лава, симбола метрополе Коринта и симболичне везе лава са богом Дионисом, њиховим заштитником. Планини која их је својим изгледом подсјећала на њима добро знане статуе, Диониса и на завичај, стари Грци су дали име Лав - Лионтари. Тако је временом преко Римљана па до Срба настао назив Леотар.<ref>{{cite web|title=Леотар у лављој кожи|url=https://radiotrebinje.com/vijest/miro-ilic-leotar-u-lavljoj-kozi/?lang=cir|publisher=Радио Требиње|accessdate = 30. 4. 2021}}</ref>