Оптичко влакно — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Add 2 books for Википедија:Проверљивост (20210501)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot
Ред 22:
|first =Regis J
|title =Optical Switching and Networking Handbook
|url =https://archive.org/details/opticalswitching00rjba
|publisher =McGraw-Hill
|year= 2001
|location =New York
|isbn=978-0-07-137356-2
|page =[https://archive.org/details/opticalswitching00rjba/page/n24 10]}}</ref> Тиндал је такође писао о својствима [[total internal reflection|потпуне унутрашње рефлексије]] у уводној књизи о природи светлости 1870. године:<ref>{{cite book
|first=John |last=Tyndall
|year=1870 |title=Notes about Light
Линија 39 ⟶ 40:
Крајем 19. и почетком 20. века, светлост се водила кроз савијене стаклене шипке да би се осветлиле телесне шупљине.<ref>{{cite web |url=http://inventors.about.com/library/weekly/aa980407.htm |title=How Fiber Optics Was Invented |author=Mary Bellis |access-date=2020-01-20}}</ref> Практичне примене попут блиског унутрашњег осветљења при стоматолошким захватима појавиле су се почетком двадесетог века. Пренос слике кроз цеви независно су демонстрирали радио експериментатор [[Clarence Hansell|Кларенс Хансел]] и телевизијски пионир [[Џон Логи Берд]] током 1920-их. Тридесетих година [[Heinrich Lamm|Хајнрих Лам]] је показао да се слике могу преносити кроз сноп необложених оптичких влакана и користио их за интерне медицинске прегледе, али његов рад је углавном заборављен.<ref name=regis/><ref name=Hecht2004/>
 
Холандски научник нл Брам ван Хел је 1953. године први пут демонстрирао пренос слике кроз снопове оптичких влакана са провидном облогом.<ref name=Hecht2004>{{cite book |first=Jeff |last=Hecht |title=City of Light: The Story of Fiber Optics |url=https://archive.org/details/citylightstoryfi00hech_258 |publisher=Oxford University |edition=revised |date=2004 |isbn=9780195162554 |pages=55–70[https://archive.org/details/citylightstoryfi00hech_258/page/55 55]–70}}</ref> Исте године, [[Harold Hopkins (physicist)|Харолд Хопкинс]] и [[Narinder Singh Kapany|Нариндер Синг Капани]] на [[Imperial College|Империјалном колеџу]] у Лондону успели су да направе снопове који преносе слике са преко 10 000 влакана, а потом су остварили пренос слике кроз сноп дугачак 75 -{cm}- који комбинује неколико хиљада влакана.<ref name=Hecht2004/><ref>{{cite journal|author1=Hopkins, H. H. |author2=Kapany, N. S. |journal=Nature|doi=10.1038/173039b0 |volume=173|pages= 39–41 |year=1954 |title=A flexible fibrescope, using static scanning|issue=4392|bibcode = 1954Natur.173...39H |s2cid=4275331 }}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20110629061117/http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/2009/sciback_phy_09.pdf Two Revolutionary Optical Technologies]. Scientific Background on the Nobel Prize in Physics 2009. Nobelprize.org. 6 October 2009</ref> Први практични полуфлексибилни [[Езофагогастродуоденоскопија|гастроскоп]] са оптичким влакнима патентирали су [[Basil Hirschowitz|Басил Хeршовиц]], К. Вилбур Петерс и Ловренс Е. Куртис, истраживачи са [[University of Michigan|Универзитета у Мичигену]], 1956. У процесу развоја гастроскопа, Куртис је произвео прва влакна обложена стаклом; претходна оптичка влакна ослањала су се на ваздух или непрактична уља и воскове као нискоиндексни материјал за облагање.<ref name=Hecht2004/>
 
Капани је сковао термин ''оптичка влакна''. Он је написао чланак у часопису -{''Scientific American''}- 1960. године у коме је представио тему широкој публици. Он је исто тако написао прву књигу о новом пољу.<ref name=Hecht2004/><ref>[http://news.rediff.com/report/2009/oct/08/how-india-missed-another-nobel-prize.htm How India missed another Nobel Prize – Rediff.com India News]. News.rediff.com (2009-10-12). Retrieved on 2017-02-08.</ref>