Разговор:Јабука (Панчево) — разлика између измена

нема резимеа измене
(→‎Анонимне измјене: нови одељак)
 
==Уређивање==
Може ли неко ово да уреди или иѕбрише, пошто нема никаквог смисла нити реда.
 
*
'''У октобру 1944. године, 72 особе из југословенске нације погубљене су због рада са непријатељем као владиних званичника на немачкој територији војног команданта у Србији. Морају се уклонити: ту наредбу је потписао истражитељ ОЗНА-е Александар Новаковић из Београда, а за њену реализацију био је одговоран службеник ОЗНА-е Милан Орлић. Немачки националсоцијалистички званичници из Јабуке: Ortsgruppenleiter Mayer (од 1939., побегао 1944.), Bürgermeister Strasser (погубљен 1944.), DJ-Gruppenführer Johann Müller[8](побегао 1944), Staffelführer Apfeldorf Fuchs[9] (од 1939., побегао 1944), Banater Staatswache Scharinger[10][11][12][13].(априла 1941. до априла 1942), Ulrich (маја 1942. до 1944, побегао), Frauenschaft Metzger (побегао 1944.), DMB-Ortsgruppe Scharinger (од јануара 1942, побегао 1944.), Amtskanzlei Josef Speidel (од 1925., побегао 1944.). Јозеф Недвецки је обесио 18 невиних Срба 22. априла 1941. у Панчеву. Интерниран је са фалсификованим документима под именом Јанковиц (Рибља пијаца), препознат је у децембру 1944. године и осуђен на смрт вешањем у јануару 1945. године. Име Јанковић није случајно изабрано. Алузија је на српску породицу Јанковић која је у јануару 1937. морала да емигрира из села у Пожаревац са два млада сина (Александром и Емилом, обојица рођени 1. јула 1936) због све веће дискриминације. Насилне побуне испред њихове куће у новогодишњој ноћи 36./37.Године, вођа мафије Josef Speidel. У новембру 1944. године погубљена је само једна млада Немица из Јабуке. Те године имала је емотивну везу са партизаном Мирком Антоновићем. Била је медицинска сестра подунавског швапског Црвеног крста у Црепаји код поручника Walter Steinmeier[14] [15][16][17][18]Јавила се добровољно и је била једина од 36 Немаца која није морала да клекне и сагне главу до земље. Време погубљења било је излазак дана и видокруг за физичко вежбање. На другом погубљењу у новембру, након успешне гимнастичке вежбе, пуцали су јој лево-десно у врат и оставили да искрвари за Blut-und-Boden-Ideologie. Изузетно, тада су им дозволили да их сахране румунски Власи. Партизан Ђорђе Тодоровић из Зајечара смртно ју је повредио хицем јер се руковао, неколико пута применио пиштољ, али није успео да изведе одлучујући хитац у врат, Светозар Рупић из Чачка живот је завршио хицем у слепоочницу. Она је последња изабрана и плакала током егзекуције. Обојица су након напада пуцали. Франзиску Недведцкыја (Nedvědcký) оставили су без страже на улици пре погубљења. У јануару 1945. године, истражни оператер Александар Павловић из комисије ОЗНА морао је да изврши процену жртава без икаквих немачких доказа, а број масовних гробница и жртава настао је на основу сумњивог сведочења румунских сељана, мада значајан део њих је био умешан у немачке ратне злочине, на пример Deutsche Mannschaft Метха[19][20], побегао 1944. године. Изјаву потиче од његовог заосталог оца Стефана, који је у немачкој Heimatbuch као румунски градоначелник: тридесет и четири масовне гробнице и десет хиљада жртава. Георг Метха учествовао је у убиству 53 особе увече 29. септембра 1944. године у Панчеву, укључујући хватање и убијање 146 људи следећег дана на путу за Јабуку. врховна командна власт Deutsche Mannschaft од Панчева до Баје био је Michael Lang: Staffelführer Glogau-Sefkerin (од 1936., побегао 1944., емигрирао у Сједињене Државе; његов брат је остао у Немачкој, побегао 1944., Franz Lang: Staffelführer Опово-Сакуле), Franz Müller: Staffelführer Crepaj; од 1941. (погубљен 1944), Franz Fuchs: Staffelführer Debeljatscha, Ковачица и Падина од 1941. (побегао 1944).[21][22]'''
 
== Анонимне измјене ==