|
== Историја ==
Између жељезничке пруге [[Добој]]—[[Бања Лука]] и цесте [[Добој]]—[[Јелах (Тешањ)|Јелах]]—[[Општина Прњавор]]—Бања Лука налази се православна црква, на Гојаковцу. Гојаковац, засеок села Церовице, свој је назив добио током [[Босна и Херцеговина у Османском царству|османске владавине Босном и Херцеговином]] по хајдуку Гојку, који се истакао у борбама против Турака; сматра се да су пређашњи становници мјеста именовали Гојковац у спомен на хајдука Гојка. Гојаковац је познат по томе што су на њему саграђена црква и школа. Сматра се да представља један од првих центара [[Писменост у Босни и Херцеговини|писмености]] и [[Култура Босне и Херцеговине|културе]],{{Чињеница|датум=децембар 2020}} а у економском погледу ту су настале прве трговине.{{Чињеница|датум=децембар 2020}} По називу села и [[парохија]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] (СПЦ) добила је своје име „церовичка”. Село је добило име Церовица јер су на његовом подручју, али и подручју цијеле парохије, биле непрегледне шуме, а највише је расло [[Цер (биљка)|дрво цер]].
Првобитни становници Церовице дошли су из разних крајева, а нарочито из [[Херцеговина|Херцеговине]]. Као најстарије породице третирају се Јосићи и Анђелићи, поријеклом из Херцеговине. Дошавши у овај крај, најприје су морали да [[Дефорестација у Босни и Херцеговини|искрче шуме]]. Затим су на Гојаковцу основали гробље. Ту су се одржавали први молитвени скупови, најприје под отвореним небом а затим под шатором. На молитве су поред мјештана Церовице долазили и мјештани из других села: [[Витковци]], [[Блажевци (Теслић)|Блажевци]], [[Бобаре (Тешањ),|Бобаре]], [[Врела (Теслић)|Врела]], [[Горња Радња]], [[Радња Доња]], [[Станари]], [[Рашковци]], [[Љеб]], [[Осредак (Станари)|Осредак]], [[Остружња Горња]] и [[Остружња Доња]]. Церовичка парохија СПЦ данас се састоји од два села — Церовице и [[Витковци|Витковаца]].
Народ је тежио к томе да сагради храм гдје ће се састајати и заједнички упућивати молитве. Када се освештавала црква посвећена Светим Апостолима [[Апостол Петар|Петру]] и [[Апостол Павле|Павлу]], на [[Петровдан]] 1892. године, ту је било 48 српских породица. Становништво се бавило [[Земљорадњаземљорадња|земљорадњом]], [[сточарство]]м и [[пчеларство]]м. Свештеник је тада био прота Коста Анђелић, рођен у Церовици из свештеничке породице.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", ...</ref>
== Географија ==
|
