Википедија

Дора Габе — разлика између измена

Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Биографија | име = Дора | презиме = Габе | слика = BASA 118K-2-85 Dora Gabe (crop).jpg | опис_слике = Дора Габе | д…
(нема разлике)

Верзија на датум 4. мај 2021. у 15:13

Дора Петрова Габе (буг. Дора Габе; 16. август 1888[1] — 16. новембар 1983)[2] била је бугарска јеврејска песникиња.[3] Објављивала је поезију за одрасле и децу, као и путописне књиге, приповетке и есеје. У каснијим годинама бавила се опсежним преводилачким радом.

Дора Габе
Дора Габе
Датум рођења(1888-08-16)16. август 1888.
Место рођењаДабовник
 Бугарска
Датум смрти16. новембар 1983.(1983-11-16) (95 год.)
Место смртиСофија
 Бугарска

Биографија

 
Питер Габе, Дорин отац.

Рођена је 16. августа 1888. у Дабовнику,[1] као ћерка Питера Габеа, имигранта из Русије, који је постао први Јеврејин који је изабран у народну скупштину Бугарске. Када му је забрањено да преузме дужност, окренуо се новинарству и постао позната јавна личност у Бугарској.[4] Дора је похађала средњу школу у Варни, а затим је дипломирала природне науке на универзитету у Софији 1904.[5] Касније је студирала француску филологију у Женеви и Греноблу (1905—1906).[5] Предавала је француски језик у Добричу 1907.[6] Од 1911. до 1932. године боравила је у иностранству у Пољској, Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Чешкој, Француској, Уједињеном Краљевству са супругом проф. Бојаном Пеневом.[5] Двадесетих и тридесетих година одржала је бројна предавања о политичким и културним питањима као што су развој бугарске књижевности и судбина регије Добруџа.

Министарство образовања у Бугарској је 1925. доделило Дори Габе да уређује серију библиотеке за најмлађе (Библиотека за най-малките).[6] Такође је била уредница часописа за децу „Прозор” 1939—1941.[5]

Била је једна од оснивача бугарско-пољског комитета 1922. и бугарског PEN клуба 1927, чија је била дугогодишња председница.[7] Била је саветник за културна питања у бугарској амбасади у Варшави 1947—1950. и представница Бугарске у међународном конгресу PEN клубова.[6]

Године 1968. додељена јој је титула почасног грађанин Добрича.[5]

Широко је призната као једна од најуспешнијих бугарских песникиња, а Бугари је воле не само због њеног рада, већ и због дубоког поштовања према свим уметностима и добротворном духу. Популарна анегдота тврди да су након државног удара 9. септембра Партизани послати да живе у њеном стану. Песникиња се преселила у недовршену вилу своје сестре где је морала да спава са огртачем испод ћебади, јер није било грејања, и морала је да укључи пећ да загреје руке како би могла да пише. Касније у животу, Габе отвара стан као дом за све младе песнике који траже где могу да живе и стварају. Преминула је 16. новембра 1983. у Софији.

Књижевна каријера

 
Дора Габе 1943. године.

Године 1900. у Шумену је објавила једну од својих првих песама под називом „Пролеће” у књижевном часопису „Младост”.[5] Убрзо након тога, објавила је низ песама у часописима „Мисао”, „Демократска смотра” и „Ново друштво” 1905—1906. Ово је означило почетак њене књижевне каријере.[6]

Објављивала је 20-их и 30-их поезију за одрасле и децу, путописе, приче, есејистичку фантастику, утиске, позоришне критике, чланке о питањима иностране и бугарске књижевности, биографске скице песника и писаца у часописима као што је „Савремена мисао” Златорог, „Пољско-бугарска ревија”, „Демократска ревија”, „Падајуће лишће”, „Добрудјански преглед”, „Уметност и критика”, „Слово”, „Старост”, „Женски журнал”, „Слободни говор”, „Зора”, „Женски глас”, „Мисао”, „Савремени”, „Часопис новина”, „Дневник”, „Ватромет”. Доприносила је разним дечјим часописима попут „Кријесница”, „Дечја радост”, „Дечји свет”, „Другарче”, „Дечји живот”, „Ивета”, „Славуј”, „Весели бенд”, „Прозор” и други.[7]

После 1944. објављена је у најпопуларнијим бугарским новинама и часописима, као и у дечијем часопису „Славуј”, „Одред”, „Деца, уметност, књиге” и другима. „Љубичице”, прва Габеова књига о лирској поезији, показује сецесионистички сентиментализам и дубоко разумевање симболизма.[5]

Њена дела су превођена у Аргентини, Аустрији, Великој Британији, Вијетнаму, Немачкој, Грчкој, Канади, Куби, Либану, Перуу, Пољској, Румунији, Русији, Словачкој, Украјини, Француској и Чешкој.[5]

Превод

 
Аутограм

Од 1917. до краја живота, Дора Габе се активно бавила превођењем. Преводила је дела Адама Мицкјевича, Марије Конопничке, Станислава Виспјањскија, Јулијуша Словацки, Владислава Рејмонта, Јана Каспровича, Хенрика Сјенкјевича, Адолфа Дигашињског, Јулијана Тувима, Витеслава Незвала, Карела Чапека, Самуила Маршака, Јаниса Рицоса и многих других. Течно је говорила пољски, чешки, руски, француски и грчки језик.[5] Њена најпознатија преводилачка дела укључују:

  • серију антологије „Пољски песници” (1921)
  • „Химне” Јана Каспровича (1924)
  • „Анђео” Ј. Словачког (1925)

Рад на енглеском

Награде

 
Споменик Габе у Дабовнику.
  • 27. августа 1927. — Златни крст за заслуге (Пољска)[8]
  • 20. априла 1929. — почасна диплома Мировног савета[9]
  • 30. децембра 1946 — награда „9. септембра 1944”, III степен[10]
  • 1. октобар 1963. — награда коалиције бугарских писаца за песму „Отаџбина”[11]
  • 21. маја 1966. — почаствована титула за истакнутог агента културе у области поезије[12]
  • 28. августа 1968. — орден „Георге Димитров” поводом њеног 80. рођендана[13]
  • 23. маја 1969 — почаствована титула „Надарени агент културе”[14]
  • 16. јуна 1972. — почасна диплома централне уније професионалних синдиката за традиционалну епску причу „Мајка Парашкева”[15]
  • 9. јула 1978. — почаствована титула „Лауреат Димитровљеве награде” за збирке песама „Чекај сунце”, „Дубине” и „Згушњена тишина”[16]
  • 25. августа 1978. — почаствована титула „Херој социјалистичког напора” поводом њеног 90. рођендана[16]
  • 25. децембра 1978. — почаствована знаком Софије, I степен[17]
  • Јуна 1979. — посебна награда савеза бугарских композитора за њену лирску песму „Својеглав”[18]
  • Априла 1979. — награда „Петко Славејков” за њен књижевни и уметнички допринос књижевности за децу и младе[19]

Референце

  1. ^ а б „Регионална библиотека Дора Габе - гр. Добрич :: :: Маратон на четенето”. libdobrich.bg. 
  2. ^ Me!, Don't Come Near. „Dora Gabe - Poems by the Famous Poet - All Poetry”. allpoetry.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  3. ^ „Bulgarian Literature”. www.jewishvirtuallibrary.org. 
  4. ^ Baeva, Iskra. „Incomprehension of the Nature of the Race Question": Saving the Bulgarian Jews from the Holocaust” — преко www.academia.edu. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з „Dora Gabe - Dora Gabe Poems”. Poem Hunter (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  6. ^ а б в г „Dora Gabe”. www.europeana.eu (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  7. ^ а б „Who was Dora Gabe? Everything You Need to Know”. www.thefamouspeople.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-04. 
  8. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 17, л. 1)
  9. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 21, л. 1)
  10. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 20, л. 1)
  11. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 22, л. 1)
  12. ^ Central National Archive (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 23, л. 1)
  13. ^ Central Administrative Authority (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 24, л. 1)
  14. ^ Central National Archive (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 33, л. 1)
  15. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 34, л. 1)
  16. ^ а б Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 37, л. 1)
  17. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 49, л. 1)
  18. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 52, л. 1)
  19. ^ Central National Archives (ЦДА, Ф. 1771К, оп. 1, а.е. 54, л. 1)

Спољашње везе

  Медији везани за чланак Дора Габе на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дора_Габе&oldid=23786443”