Клима Азербејџана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Направљено превођењем странице „Climate of Azerbaijan
 
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Azerbaijan_map_of_Köppen_climate_classification.svg|мини|300x300пискел279x279px| Азербејџанска карта [[Кепенова класификација климата|Кепенове класификације климата]].]]
[[Датотека:Mean_annual_perseption_in_azerbaijan.png|десно|мини|300x300пискел263x263px| Средње годишње [[падавине]] у [[Азербејџан|Азербејџану]] (mm).]]
'''Клима Азербејџана''' је веома разнолика. Девет од једанаест постојећих климатских зона присутно је у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref name="KL">{{Cite web|url=http://www.azhydromet.com/SRIH/Water%20Resurs.html|title=Climate|website=Water Resources of the Azerbaijan Republic|publisher=Institute of Hydrometeorology, Ministry of Ecology and Natural Resources|archive-url=https://web.archive.org/web/20070524005453/http://www.azhydromet.com/SRIH/Water%20Resurs.html|archive-date=24 May 2007|url-status=dead}}</ref>
 
Ред 7:
 
=== Пејзаж ===
Као претежно планинска земља, Азербејџан је окружен [[Велики Кавказ|Великим Кавказом]], [[Мали Кавказ|Малим Кавказом]], [[Талишке планине|Талишким]] и Северноиранскимсеверноиранским планинама. [[Курско-араксинска низија]], између Великог и Малог Кавказа, протеже се до Каспијског језера у источном делу земље. Велики Кавказ, смештен на северу земље и протежући се од северозапада до југоистока, штити земљу од директних утицаја северних хладних ваздушних маса. То доводи до стварања [[Суптропска клима|суптропске климе]] на већини подножја и равница земље. Остали планински ланци који окружују земљу такође утичу на циркулацију ваздуха. Комплексност пејзажа узрокује неравномерно формирање климатских зона и ствара вертикалне климатске зоне.<ref name="AZE SLCC">{{Cite web|url=http://www.dtxk.gov.az/azerbaijan/nature/nature04_e.html#1|title=Climate|archive-url=https://web.archive.org/web/20140718204957/http://www.dtxk.gov.az/azerbaijan/nature/nature04_e.html#1|archive-date=2014-07-18|url-status=dead}} [[Државни комитет за земљиште и картографију (Азербејџан)|State Land and Cartography Committee]].</ref>
 
=== Сунчево зрачење ===
[[Датотека:Azeri_Sunset.jpg|лево|мини|300x300пискел271x271px| Заласци сунца у [[Азербејџан|Азербејџану]] су често врло живописна.]]
Азербејџанске равнице и подножја имају високе стопе [[Сунчева радијација|сунчеве радијације]]. Сунце сија годишње од 2200 до 2400 сати на [[Курско-араксинска низија|курско-араксинским низијама]], [[Полуострво Апсхерон|полуострву Апсхерон]]Апшерон и осталим равницама и подножју, и 2600 до 2800 сати на равницама око реке [[Аракс]] у региону [[Нахчиван (аутономна република)|Нахчиван]]. Због повећане облачности у планинским регионима, та подручја примају само 1900 до 2200 сати директне сунчеве светлости.<ref name="AZE SLCC" />
 
Сунце сија 2200 до 2500 сати годишње на надморским висинама преко 3000 метара. Укупно годишње зрачење износи 128—132 kcal/cm<sup>2</sup>. Према планинама опада на 120—124 kcal/cm<sup>2</sup>, на надморској висини од 500 до 600 метара изнад нивоа мора, а затим се постепено повећава и достиже 140—150 kcal/cm<sup>2</sup> на надморским висинама изнад 3000 метара на Великом и Малом Кавказу.<ref name="AZE SLCC" />
 
Укупна количина сунчевог зрачења која утиче на равнице Араза у Нахчивану износи kcal/cm<sup>2</sup>. На планинама се повећава, достижући 152—160 kcal/cm<sup>2</sup>. Сунчево зрачење на равницама и подножју земље износи 40—50 kcal/cm<sup>2</sup>;, у Ленкорану, 50—60 kcal/cm<sup>2</sup>;, на планинама, 15—25 kcal/cm<sup>2</sup>.<ref name="AZE SLCC" />
 
=== Кружење ваздушних маса ===
Ред 24:
 
=== Температура ===
[[Датотека:Annual_Mean_Temperature_in_Azerbaijan.png|десно|мини|300x300пискел272x272px| Средња годишња температура у Азербејџану (°C).]]
Температурни режим и његова дистрибуција по Азербејџану су редовни и зависе од карактеристика ваздушних маса које улазе у земљу, регионалног пејзажа и близине Каспијског језера које узрокује пад температура у морским областима (20 километара од мора) лети и пораст зими. Истовремено, море ублажава утицај врућих и сувих ваздушних маса које долазе из Средње Азије. Просечна годишња температура је 14—15°C у Курско-араксинској низији, приобалним регионима јужно до полуострва Апшерон и у [[Ленкоранска низија|Ленкоранској низији]]. Температура опада са близином планина, у просеку 4—5°C на надморској висини од 2000 метара и 1—2°C на 3000 метара.
 
Ред 33:
 
== Климатски типови ==
[[Датотека:Shemakha_pass_azerbaijan.jpg|десно|мини|300x300пискел252x252px| Зима у [[Шемахински рејон|Шемахинском рејону]].]]
Узимајући у обзир дистрибуцију и карактеристике времена, температуре, влажности и падавина, девет од једанаест климатских образаца у [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климата]] може се наћи у Азербејџану. Многи од ових образаца подељени су у подтипове.:<ref name="AZB Climate" />
 
* [[Степска клима|Степска]] и сува степска клима покривају централну низију на [[Куру]] до 400 метара, каспијска зона од краја реке [[Самур (река)|Самур]] до залива Гизилагај, равнице Нахчиван дуж реке Араз и долине Талиских планина испод 1000 метара. Годишње падавине чине 15 до 50 процената могућег испаравања. Зиме су обично хладне, а лета могу бити веома врућа, понекад и преко 40°C.<ref name="AZB Climate" />
* Полу пустињскаПолупустињска и сува степска клима са хладном зимом и сувом врућом климом.
* Умерена клима са благим, сувим зимама покрива јужна брда (испод 1000 метара) Великог Кавказа, долину Ганих-Еиричај између 200 и 500 метара, а северно и источно брдо Малог Кавказа између 400 и 1500 метара. Годишње падавине чине 50 до 100 процената могућег испаравања у овој климатској зони.<ref name="AZB Climate" />
* Умерено топла клима са сувим летима покрива регион Ланкаран-Астара. Годишње падавине чине 100 до 150 процената или више од могућег испаравања. Зиме су прохладне, лета врела и сува, а јесени кишовите. Период од маја до августа је обично сув, захтева вештачко наводњавање.<ref name="AZB Climate" />
* Хладне, суве зиме покривају југоисточна брда Великог Кавказа између 1000 и 2700 метара, а планински региони Малог Кавказа између 1400 и 2700 метара. Годишње падавине чине 75 до 100 процената могућег испаравања. Лета су прохладна, а зиме благе.<ref name="AZB Climate" />
* Хладна клима са прохладним, сувим летима покрива средње и високе планине Нахчивана између 1000 и 3000 метара. Годишње падавине чине 50 до 100 процената могућег испаравања. Лета су прохладна, а зимазиме довољно хладнахладне за снег.<ref name="AZB Climate" />
* Умерена клима са једнаком расподелом падавина покрива планинске шуме на југу између 600 и 1500 метара, а североисточна брда Великог Кавказа између 200 и 500 метара. Годишње падавине чине 75 до 100 процената могућег испаравања на јужним брдима, а 50 до 100 процената на североисточним брдима. Зиме су прохладне, лета топла.<ref name="AZB Climate" />
* Хладна клима са обилним падавинама током целе године јавља се на јужним брдима Великог Кавказа између 1500 и 2700 метара, који укључују шумске, субалпске и алпске зоне. Годишње падавине чине више од 150 до 200 процената могућег испаравања. Зиме су хладне, лета прохладна.<ref name="AZB Climate" />
Ред 51:
 
== Референце ==
{{reflist|}}
 
 
{{портал бар|Географија}}
[[Категорија:Клима по земљама]]
[[Категорија:Географија Азербејџана]]
[[Категорија:Климатологија]]