Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена

| наследник_1 =

}}

 

Докторирао је права у Паризу. Због политичког деловања више пута је осуђиван у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], а због тога је и избачен са [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] у Београду. Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију. Био је члан [[Земљорадничка странка|Савеза земљорадника]], из кога је [[1940]]. године изашао и формирао [[Народна сељачка странка|Народну сељачку странку]]. Био је члан [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]] (1946–1947), да би 1947. био осуђен на вишегодишњу робију и уклоњен са Универзитета.<ref>[https://www.inisbgd.co.rs/celo/2013_2.pdf Др Момчило ИСИЋ: Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929–1941. Први део: време шестојануарске диктатуре 1929–1934.]</ref>

 

== Биографија ==

Рођен је у селу Гњилан поред Пирота [[1895]]. године. Школовао се на [[Сорбона|Сорбони]], где је одбранио две докторске дисертације. После студија 1923. године дошао је у [[Београд]] где је на позив и по препоруци [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]] постао је најпре [[доцент]], а затим и ванредни професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета у Београду]].

 

 

Због противљења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарској диктатури]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] и тадашње политичке и друштвене ситуације у Југославији губи посао на Универзитету и бива хапшен и суђен, а потом борави у затвору све до 4. маја 1934. године. Међутим, убрзо је интерниран на годину дана у Тутин и Сјеницу, при чему је успео да се упише у регистар Адвокатске коморе у Београду из жеље да брани политичке оптуженике.

 

На по­зив пред­сед­ни­ка вла­де Ре­пу­бли­ке Шпаније Ху­а­на Не­гри­на 1. фе­бру­а­ра 1938. го­ди­не, одлази у ову земљу да би подржао борбу тамошњих снага против фашистичке најезде. Говорио је у Кортесу (Скупшини) где је његов наступ изазвао велико одушевљење.