Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
| наследник_1 =
}}
[[Датотека:Драгољуб Јовановић 1919.jpg|мини|175п|
'''Др Драгољуб Јовановић''' ([[Пирот]], [[8. април]] [[1895]] — [[Београд]], [[23. мај]] [[1977]])
Докторирао је права у Паризу. Због политичког деловања више пута је осуђиван у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], а због тога је и избачен са [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] у Београду. Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију. Био је члан [[Земљорадничка странка|Савеза земљорадника]], из кога је [[1940]]. године изашао и формирао [[Народна сељачка странка|Народну сељачку странку]]. Био је члан [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]] (1946–1947), да би 1947. био осуђен на вишегодишњу робију и уклоњен са Универзитета.<ref>[https://www.inisbgd.co.rs/celo/2013_2.pdf Др Момчило ИСИЋ: Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929–1941. Први део: време шестојануарске диктатуре 1929–1934.]</ref>
== Биографија ==
▲[[Датотека:Драгољуб Јовановић 1919.jpg|мини|175п|лево|Драгољуб Јовановић на [[Сорбона|Сорбони]] [[1919]]. год.]]
Рођен је у селу Гњилан поред Пирота [[1895]]. године. Школовао се на [[Сорбона|Сорбони]], где је одбранио две докторске дисертације. После студија 1923. године дошао је у [[Београд]] где је на позив и по препоруци [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]] постао је најпре [[доцент]], а затим и ванредни професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета у Београду]].
Ред 36:
Због противљења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарској диктатури]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] и тадашње политичке и друштвене ситуације у Југославији губи посао на Универзитету и бива хапшен и суђен, а потом борави у затвору све до 4. маја 1934. године. Међутим, убрзо је интерниран на годину дана у Тутин и Сјеницу, при чему је успео да се упише у регистар Адвокатске коморе у Београду из жеље да брани политичке оптуженике.
На позив председника владе Републике Шпаније Хуана Негрина 1. фебруара 1938. године, одлази у ову земљу да би подржао борбу тамошњих снага против фашистичке најезде. Говорио је у Кортесу (Скупшини) где је његов наступ изазвао велико одушевљење.
|