Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 25:
| наследник_1 =
}}
[[Датотека:Драгољуб Јовановић 1919.jpg|мини|175п|леводесно|Драгољуб Јовановић на [[Сорбона|Сорбони]] [[1919]]. год.]]
'''Др Драгољуб Јовановић''' ([[Пирот]], [[8. април]] [[1895]] — [[Београд]], [[23. мај]] [[1977]]) је био је српски научник, универзитетски професор и политичар.
 
Докторирао је права у Паризу. Због политичког деловања више пута је осуђиван у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], а због тога је и избачен са [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]] у Београду. Један је од оснивача Групе за социјалну и културну акцију. Био је члан [[Земљорадничка странка|Савеза земљорадника]], из кога је [[1940]]. године изашао и формирао [[Народна сељачка странка|Народну сељачку странку]]. Био је члан [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине ФНРЈ]] (1946–1947), да би 1947. био осуђен на вишегодишњу робију и уклоњен са Универзитета.<ref>[https://www.inisbgd.co.rs/celo/2013_2.pdf Др Момчило ИСИЋ: Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929–1941. Први део: време шестојануарске диктатуре 1929–1934.]</ref>
 
== Биографија ==
[[Датотека:Драгољуб Јовановић 1919.jpg|мини|175п|лево|Драгољуб Јовановић на [[Сорбона|Сорбони]] [[1919]]. год.]]
Рођен је у селу Гњилан поред Пирота [[1895]]. године. Школовао се на [[Сорбона|Сорбони]], где је одбранио две докторске дисертације. После студија 1923. године дошао је у [[Београд]] где је на позив и по препоруци [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]] постао је најпре [[доцент]], а затим и ванредни професор [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета у Београду]].
 
Ред 36:
 
Због противљења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарској диктатури]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] и тадашње политичке и друштвене ситуације у Југославији губи посао на Универзитету и бива хапшен и суђен, а потом борави у затвору све до 4. маја 1934. године. Међутим, убрзо је интерниран на годину дана у Тутин и Сјеницу, при чему је успео да се упише у регистар Адвокатске коморе у Београду из жеље да брани политичке оптуженике.
 
{{цитат|...Наш зе­мљо­рад­нич­ки по­крет има да се бо­ри за фе­де­ра­тив­ну, се­љач­ку, де­мо­крат­ску, за­дру­жну Ју­го­слави­ју, ко­ја би (...) у спољ­ној по­ли­ти­ци во­ди­ла не­за­ви­сну на­ци­о­нал­ну по­ли­ти­ку, тра­же­ћи на­слон на Ру­си­ју и на рад­нич­ке стран­ке у Евро­пи и Аме­ри­ци.|Драгољуб Јовановић}}
 
 
На по­зив пред­сед­ни­ка вла­де Ре­пу­бли­ке Шпаније Ху­а­на Не­гри­на 1. фе­бру­а­ра 1938. го­ди­не, одлази у ову земљу да би подржао борбу тамошњих снага против фашистичке најезде. Говорио је у Кортесу (Скупшини) где је његов наступ изазвао велико одушевљење.